Arheolozi su u Barnhamu (Suffolk) pronašli dokaze da su rani ljudi namerno palili vatre pre oko 400.000 godina, što pomera najraniji poznati datum za približno 350.000 godina. Pronađeni su toplotno oštećeni kremeni alati, izgorela zemlja i dve grudvice gvožđevog piritna, što ukazuje na kontrolisanu upotrebu ognjišta. Nalaz, objavljen u Nature, sugeriše da su stanovnici verovatno bili rani neandertalci i potvrđuje značaj vatre za ishranu, zaštitu i društveni razvoj.
Goruće otkriće u Barnhamu: Ljudi su namerno palili vatru pre oko 400.000 godina
Discovery of the first fragment of iron pyrite in 2017 at Barnham, Suffolk, England- Jordan Mansfield/Pathways to Ancient Britain Project via AP
Arheolozi iz Velike Britanije pronašli su snažne dokaze da su rani ljudi namerno ložili vatre u istočnoj Engleskoj pre oko 400.000 godina. Nalaz sa lokaliteta iz kamenog doba u Barnhamu (Suffolk) menja dosadašnje shvatanje o ranoj upotrebi vatre i, prema autorima studije objavljene u časopisu Nature, pomera najraniji poznati datum za približno 350.000 godina.
Šta je pronađeno?
Tim koji je vodio Britanski muzej otkrio je nekoliko elemenata koji zajedno ukazuju na kontrolisano i ponovljeno korišćenje ognjišta: toplotno oštećene kremene (flint) alate — uključujući sekire, mrlju izgorele zemlje te dve male grudvice gvožđevog piritna (poznatog kao "varljivo zlato").
Gvožđev pirit iskre kada se udari o kremeni kamen, pa retkost takvog minerala u lokalnoj geologiji sugeriše da su ga ljudi dovodili sa sobom i koristili za paljenje trena (zapaljivog materijala).
"Ovo je najuzbudljivije otkriće u mojih dugačkih 40 godina karijere," izjavio je Nick Ashton, kustos paleolitskih zbirki u Britanskom muzeju.
Zašto je nalaz važan?
Sposobnost da se vatra potpali i održi bilo gde predstavlja ključni korak u ljudskoj evoluciji: vatra je omogućila grejanje u hladnim klimama, zaštitu od predatora i, što je možda najvažnije, kuvanje hrane. Kuvanje razlaže toksične sastojke u biljnom korenu i ubija patogene u mesu, olakšava varenje i otključava dodatne kalorije koje su mogle podržati rast većih mozgova. Pored toga, ognjišta su bila društveni centri gde su ljudi jačali veze, razmenjivali znanja i razvijali komunikaciju.
Chris Stringer, stručnjak za ljudsku evoluciju iz Prirodnjačkog muzeja, ističe da fosili iz Britanije i Španije sugerišu da su stanovnici Barnhama verovatno bili rani neandertalci, sa kranijalnim karakteristikama i DNK koje ukazuju na rastuću kognitivnu i tehnološku sofisticiranost. Oni su živeli otprilike u isto vreme kada se u Istočnoj Africi pojavljivao rani Homo sapiens.
Iako će dalja analiza i poređenja sa drugim nalazištima biti potrebni kako bi se potvrdile sve implikacije, otkriće iz Barnhama značajno pomera granice našeg razumevanja kada su rani ljudi počeli da kontrolišu vatru.
Pomozite nam da budemo bolji.
