Profesor Jonathan Allen je više od 20 godina čuvao trakastog crva Baseodiscus the Eldest (B). Genetskom analizom potvrđeno je da je reč o vrsti Baseodiscus punnetti, a minimalna procena starosti iznosi 27 godina, što ga čini najstarijim poznatim nemertejem. Otkriće menja shvatanje životnog veka i uloge trakastih crva u bentičkim ekosistemima.
Čuvao Je Ljubimca 20 Godina — Trakasti Crv „B“ Sada Rekorder Po Starosti (Minimalno 27 Godina)
William & Mary Biology Professor Jon Allen holds the world’s oldest ribbon worm on record for a class of W&M students.
Profesor biologije Jonathan Allen sa koledža The College of William & Mary u Virdžiniji već više od dve decenije čuva neuobičajenog ljubimca: trakastog nemerteja nazvanog Baseodiscus the Eldest — skraćeno B. Iako su nemertei među najdužim životinjama na planeti, ovaj primerak je istaknut iz drugog razloga: nedavna analiza pokazala je da je reč o najstarijem poznatom nemerteju.
Genetskom analizom koju je sprovela Svetlana Maslakova sa Oregon Institute of Marine Biology utvrđeno je da je B pripadnik vrste Baseodiscus punnetti. U članku objavljenom u Journal of Experimental Zoology Allen i saradnici navode da je minimalna procena starosti B-a sada 27 godina — što ga čini starijim od prethodnog rekorda za više od 23 godine.
Willian & Mary students get an up-close look at Baseodiscus the Eldest during a biology laboratory.Image: Stephen Salpukas
Kako su utvrdili starost?
Allen je preuzeo B-a 2005. godine, kada je crv imao najmanje sedam godina. Pošto je od tada bio u njegovoj nezi oko 20 godina, istraživači su iz toga izvukli minimalnu procenu starosti od 27 godina. Autori naglašavaju da je vrednovanje starosti trakastih crva naročito teško jer mnoge vrste nemaju očigledne tvrde strukture ili prstenove rasta koje bi služile kao „brojači godina“.
„Neke vrste imaju stylet (kalcifikovanu harpunu), ali naš primerak nema takav deo. Bez unutrašnjih tvrdih delova ili prstenova rasta, jedini pouzdani podaci često dolaze iz dugoročnih posmatranja — kao u ovom slučaju,“ kaže Allen.
Zašto je ovo važno?
Otkrivanje da nemertei mogu imati višedecenijske živote menja način na koji naučnici razmišljaju o njihovoj ulozi u bentičkim ekosistemima. Nemertei su značajni grabljivci dna mora i duži životni vek znači da njihov uticaj na hranidbene mreže i dinamiku populacija može biti veći i trajniji nego što se ranije pretpostavljalo.
Willian & Mary students get an up-close look at Baseodiscus the Eldest during a biology laboratory.Image: Stephen Salpukas
Za poređenje, iako su nemertei poznati po ekstremnim dužinama (najduži prijavljeni primerak bio je oko 180 stopa ili ~55 metara pronađen u Škotskoj 1864. godine), B meri oko tri stope (oko 0,9 metara) i postao je rekorder po starosti, a ne po dužini.
U rad su osim Allena i Maslakove učestvovali i Chloe Goodsell (koja je inicijalno predložila genetsko ispitivanje) i drugi saradnici. Istraživanje naglašava vrednost dugoročnih posmatranja i slučajnih nalaza za razumevanje biologije manje proučavanih grupa morskih životinja.
Pomozite nam da budemo bolji.
