Studija objavljena u Nature analizira 117 vrsta i pokazuje da smanjenje reproduktivne aktivnosti često povećava očekivani vek za oko 10–20%. Kod muškaraca je značajan efekat zabeležen samo nakon kastracije (ne vazektomije), naročito ako je zahvat obavljen pre puberteta. Kod žena koristi se pretežno objašnjavaju smanjenim energetskim troškovima trudnoće i dojenja, ali uklanjanje jajnika može imati negativne zdravstvene posledice.
Kastracija Može Produžiti Život? Nova Studija u Nature Pokazuje Povezanost
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Nova studija objavljena u časopisu Nature ukazuje na povezanost između smanjenja reproduktivne aktivnosti i dužeg očekivanog veka kod mnogih vrsta sisara — uključujući i ljude. Istraživači su analizirali podatke iz više od 100 vrsta i zaključili da sterilizacija često dovodi do povećanja preživljavanja, ali uz važne izuzetke i ograničenja.
Šta su istraživači radili?
Međunarodni tim proučio je 117 vrsta sisara u zoološkim vrtovima i akvarijumima širom sveta, kao i prethodne objavljene studije o efektima sterilizacije. Cilj je bio da se ispita da li smanjenje reprodukcije utiče na preživljavanje i da li mehanizmi delovanja zavise od pola i vrste zahvata.
Glavni nalazi
- Povećanje očekivanog veka: Nakon sterilizacije, očekivani vek se u proseku povećavao za približno 10–20%, pri čemu efekat zavisi od vrste i vremena intervencije.
- Razlika među polovima: Kod ženki koristi su uglavnom povezane sa smanjenjem energetskih i fizioloških troškova trudnoće, dojenja i brige o potomstvu.
- Kod mužjaka: Samo kastracija (uklanjanje testisa), a ne vazektomija, bila je povezana sa značajnim produženjem života, naročito ako je izvedena pre puberteta, što ukazuje na ulogu polnih hormona u procesu starenja.
- Istorijski podaci: Primeri iz istorije, poput eunusa u korejskom kraljevskom dvoru (16.–19. vek), pokazuju znatno duži životni vek u odnosu na nekastrirane muškarce, što se poklapa sa nalazima meta-analize iz 2012. godine.
„Kod ženki životni vek raste nakon različitih oblika sterilizacije — verovatno zbog smanjenja energetskih i fizioloških troškova trudnoće i ne zbog jednog hormonskog mehanizma. Kod mužjaka, samo kastracija produžava život — ne vazektomija — što implicira ulogu polnih hormona,“ izjavio je Mike Garratt, vodeći autor i profesor biomedicinskih nauka.
Važni kontekst i ograničenja
Autori upozoravaju da su rezultati pretežno posmatračke prirode i da potiču iz populacija zadržanih u kontrolisanim okolnostima (zoološki vrtovi, akvarijumi), što može uticati na prenosivost nalaza na divlje populacije ili ljude. Kod ljudi medicinski, etički i psihološki troškovi takvih zahvata su velika prepreka — nalaz ne predstavlja preporuku za hiruršku kastraciju kao sredstvo produženja života.
Dodatno, uklanjanje jajnika kod žena može smanjiti određene zdravstvene aspekte i povećati ranjivost, pa efekti sterilizacije nisu isti ni bezopasni za oba pola. Potrebna su dalja istraživanja kako bi se razjasnili mehanizmi (hormonski, energetski, razvojni) i primenljivost na ljude.
Zaključak
Studija potvrđuje ideju da postoji evolutivni kompromis između reprodukcije i dugovečnosti: resursi uloženi u razmnožavanje mogu skratiti život, dok njihovo smanjenje kod mnogih vrsta dovodi do dužeg preživljavanja. Ipak, kod ljudi su etika, zdravlje i kvalitet života odlučujući faktori, te jednostavno „žrtvovanje“ reprodukcije zbog nekoliko dodatnih godina nije realistična niti preporučljiva strategija.
Napomena: Ovaj tekst sumira naučne nalaze i diskusiju iz objavljene studije, ali ne daje medicinske savete. Svaka odluka koja utiče na reproduktivno zdravlje mora se donositi u konsultaciji sa kvalifikovanim zdravstvenim stručnjakom.
Pomozite nam da budemo bolji.
