National Geographic je anketirao 1.000 odraslih Amerikanaca o tome šta bi bili spremni da žrtvuju za duži i zdraviji život. Većina (64%) više ceni broj zdravih godina nego samu dužinu života, a značajan deo (72%) brine zbog rizika novih terapija. Trećina bi odustala od alkohola za 10 zdravih godina, dok su finansijske i etičke dileme među glavnim impedimentima.
Koliko Bi Amerikanci Dali Za Duži, Zdraviji Život? Ekskluzivni Rezultati Ankete
A retiree plays golf in Sun City, Arizona, a sprawling retirement community northwest of Phoenix. A new survey shows that Americans are more interested in growing old gracefully—and perhaps a little more slowly—rather than attempting to reverse the aging process.David Klammer, laif/Redux
National Geographic je naručio anketu među 1.000 odraslih građana SAD-a kako bi bolje razumeo stavove javnosti prema dugovečnosti, eksperimentalnim terapijama i potencijalnim žrtvama koje bi ljudi bili spremni da podnesu za više zdravih godina.
Glavni nalazi
Anketa pokazuje da većina Amerikanaca više vrednuje health span — broj godina provedenih bez fizičkog i mentalnog propadanja — nego sam produženi život. Konkretno, 64% ispitanika izjavilo je da bi radije prihvatilo kraći, ali zdraviji život, nego duži život sa slabošću. Takođe, 61% bi „zamrzlo“ svoje biološko starosno stanje na određenoj godini ako bi moglo.
Otvorenost prema novim terapijama i zabrinutosti
Iako nešto više od polovine ispitanika kaže da bi bili spremni da probaju bar jednu novu terapiju dugovečnosti ukoliko pokaže jake rezultate u ranim ljudskim ispitivanjima, postoji visoka doza opreza: 72% je izrazilo zabrinutost zbog rizika novih tehnologija (npr. ćelijska reprogramacija, senolitici), a 48% smatra da klinička ispitivanja treba da napreduju samo uz veliki oprez.
Koje žrtve su prihvatljive?
Anketa otkriva gde su granice: trećina bi trajno odustala od alkohola za dodatnih 10 zdravih godina, dok bi samo 15% odreklo omiljene hrane. Više od 20% ispitanika navelo je da bi se odreklo društvenih mreža, šećera ili kofeina. S druge strane, samo 18% bi odustalo od avionskih putovanja, 13% bi promenilo automobil ili karijeru, a tek 9% bi prekinulo romantičnu vezu za dodatnih 10 zdravih godina.
Finansijske i društvene dileme
Većina (63%) brine da bi mogla nadživeti svoje finansijsko osiguranje, ali nisu spremni masovno da produže radni vek: samo 16% bi odložilo penzionisanje da dobije 10 dodatnih zdravih godina. Međutim, ako bi ljudski život rutinski bio produžen iznad 120 godina, 29% bi smatralo prihvatljivim penzionisanje posle 70. godine.
Etika, jednakost i društveni uticaj
Oko dve trećine ispitanika brine zbog etičkih rizika i nejednakog pristupa budućim tretmanima, a 62% smatra da vlade ne bi trebalo da finansiraju istraživanja dugovečnosti dok osnovna zdravstvena zaštita nije univerzalna. Na pitanje da li bi produženi život (npr. preko 150 godina) bio koristan za društvo, 41% vidi koristi (akumulirano znanje, doprinose starijih generacija), dok četvrtina strahuje od prenapučenosti i ekonomskog pritiska.
Ograničenja i napomena
Anketa je sprovedena od strane FINN Partners među osobama starijim od 18 godina, reprezentativnim po starosti, polu i regionu. Nalazi predstavljaju javno mnjenje i nisu medicinski ili naučni zaključci niti preporuka za terapije. Mnogi koncepti iz oblasti „obrtanja starenja“ još su eksperimentalni i podložni daljim istraživanjima.
Shinya Yamanaka, dobitnik Nobelove nagrade čiji rad je doveo do ćelijske reprogramacije, pozvao je na društveni dijalog o istraživanjima protiv starenja, ističući da tema dotiče osnovna pitanja o društvenoj ravnoteži, životu i smrti.
Autorka: Amy McKeever, viša digitalna urednica u National Geographic.
Pomozite nam da budemo bolji.
