Alang, najveće svetsko mesto za razgradnju brodova, doživljava oštar pad aktivnosti. Glavni uzroci su porast frahtnih stopa nakon pandemije, bezbednosni rizici na trgovačkim rutama i oštra konkurencija iz susednih zemalja. Istovremeno, troškovi usklađivanja sa međunarodnim ekološkim i bezbednosnim standardima povećali su operativne izdatke, što je dovelo do gubitka radnih mesta i slabljenja lokalne reciklažne privrede.
Alang U Krizi: Kako Je Najveće "Groblje Brodova" Izgubilo Posao
Rows of rescue boats wait to be resold, alongside chains, lifejackets and other salvaged remnants at Alang yard [Anuj Behal/Al Jazeera]
Na vetrovitoj obali Arapskog mora u indijskoj državi Gujarat, Ramakant Singh stoji i gleda u prazni horizont — nekadašnje dvorište prepuno divovskih trupova danas izgleda tiho i pusto.
Alang, svetski poznat po razgradnji brodova, decenijama je hranio lokalnu ekonomiju: odvojene čelične ploče, cevi, motori, kabinetska oprema i sitnice iz brodova završavale su u radnjama i fabrikama širom regiona. Ali tokom protekle decenije broj pristiglih plovila se znatno smanjio, a stotine parcela i hiljade radnika ostali su bez posla.
From cables to cupboards, almost all materials are reclaimed and repurposed for construction and manufacturing markets [Anuj Behal/Al Jazeera]
Zašto se Alang prazni?
1) Tržišni i geopolitički uticaji: Posle pandemije, skok potražnje i rekordne frahtne stope podstakle su vlasnike brodova da produže radni vek svojih plovila umesto da ih šalju na razgradnju. Bezbednosni problemi — napadi Huti pobunjenika u Crvenom moru i rat u pojasu Gaze — naterali su brodove da izbegavaju Suecki kanal i plutaju duž dužih ruta oko Rtа dobre Nade, što je podiglo troškove i odložilo povlačenje starih brodova. Analiza UNCTAD-a iz juna 2022. ističe i rast troškova pomorskog goriva, koji je dodatno opteretio pomorski saobraćaj.
2) Regionalna konkurencija i cene: Dvorišta u Bangladešu (Chattogram) i Pakistanu (Gadani) nude veću cenu po LDT, pa brodovi često završavaju tamo. Trenutne ponude su približno 540–550 USD/LDT u Bangladešu i 525–530 USD/LDT u Pakistanu, naspram oko 500–510 USD/LDT u Alangu.
Unused ships quickly become a financial drain, forcing owners to offload them, even if that means dismantling them long before their intended lifespan [Anuj Behal/Al Jazeera]
3) Troškovi usklađivanja sa standardima: Indija je ratifikovala Hongkonšku međunarodnu konvenciju (HKC) 2019. godine; Alang–Sosiya dvorišta uložila su u infrastrukturu, sisteme za kontrolu zagađenja i obuku radnika. Oko 106 ASSRY parcela dobilo je HKC izjave o usklađenosti, ali svako dvorište je moralo da uloži između 0,56 i 1,2 miliona USD — trošak koji je povećao operativne izdatke i smanjio konkurentnost na tržištu.
Podaci i skala pada
Od 153 parcele razvijene duž 10 km obale, danas je funkcionalno oko 20, a i one rade na približno 25% kapaciteta. Fiskalna 2011–12. bila je najprometnija u istoriji Alanga sa 415 rastavljenih brodova; u međuvremenu broj brodova u Indiji za razgradnju pao je sa 166 (2023) na 124 (2024). Suprotno tome, Turska je povećala broj na 94 (sa 50), a Pakistan na 24 (sa 15).
All remnants of life on the ocean wind up here – corroded chains, rescue boats, ceramic crockery, martini glasses, and treadmills from ship gyms [Anuj Behal/Al Jazeera]
Uticaj na lokalnu ekonomiju i radnike
Alang je oduvek bio mnogo više od samog brodogradilišta: lanac od prodavaca delova, radionica, peći i mlinova u Bhavnagaru zavisio je od dolazaka brodova. Na vrhuncu je zapošljavao više od 60.000 radnika; danas je njih manje od 15.000, prema sindikatu. Mnogi migranti iz država poput Jharkhanda, Bihrа, Odise i Uttar Pradeša vraćaju se kućama ili traže posao u drugim industrijama.
"Nekada su brodovi stajali jedan do drugog; danas radimo samo kad stigne brod", kaže jedan od radnika.
Manjak sirovina iz brodskog otpada pogađa preko 60 indukcionih peći i oko 80 mlinova u okolini koji prerađuju čelik za građevinarstvo, kao i stotine malih trgovina koje prodaju spasene predmete sa brodova.
Most shops are stacked with whatever the ship-breaking yards have yielded that day [Anuj Behal/Al Jazeera]
Bezbednost i budućnost
Radna bezbednost u Alangu se poboljšala zahvaljujući obuci i opremi — ranije je posao bio izuzetno rizican — ali to ne rešava osnovni problem: nema dovoljno posla. Da bi se vratila konkurentnost, Alang će morati da kombinuje komparativne prednosti (povoljan oseka/plima i iskustvo radne snage) sa održivim modelima koji mogu da nadoknade dodatne troškove usklađivanja.
Dok brodovi u svetu stare, sudbina Alanga zavisi od kretanja globalnog tržišta, geopolitičkih rizika i sposobnosti lokalne industrije da ponudi konkurentne i sigurnije usluge. Za sada, obala je tiha — a svaki naredni brod može odlučiti ko će se vratiti na posao.
Pomozite nam da budemo bolji.
