U Berlinu su u ponedeljak nastavljeni intenzivni pregovori između Volodimira Zelenskog i izaslanika Donalda Trampa u nastojanju da se okonča rat s Rusijom, ali ključna teritorijalna pitanja ostaju nerešena. Prema izvorima, američki tim navodno traži povlačenje Ukrajine iz dela Donbasa, što Kijev odbacuje kao crvenu liniju. Nemačka i evropski lideri pružaju diplomatsku podršku, a SAD žele okvir mogućeg sporazuma spreman do Božića.
Pregovori u Berlinu: Zelenski Uspostavlja Kontakt Sa Izaslanicima Trampa, Teritorijalna Pitanja Ostaju Nerazrešena
'The fairest possible option is to stay where we are,' Volodymyr Zelensky said (Guido Bergmann)(Guido Bergmann/Presse- und Informationsamt der Bundesregierung/AFP)
U Berlinu su se u ponedeljak nastavili intenzivni razgovori ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog sa izaslanicima američkog predsednika Donalda Trampa, u pokušaju da se pronađe put ka okončanju rata sa Rusijom. Iako su učesnici izvestili o napretku u pregovorima, ključna pitanja vezana za teritorijalni status ostala su nerešena.
Američki tim i sporna pitanja
Trampov specijalni izaslanik Steve Witkoff objavio je na platformi X da je na nedeljnom sastanku, na kojem je bio i Trampov zet Džared Kušner, postignuto „mnogo napretka“. Međutim, izvor upućen u pregovore rekao je za AFP da američki pregovarači i dalje traže da Ukrajina preda kontrolu nad delovima istočnog Donbasa kao uslov za otvaranje mirovnih pregovora — stav koji Kijev smatra neprihvatljivom crvenom linijom.
„Putin traži teritoriju“, naveo je izvor i dodao da SAD navodno zahtevaju „povlačenje“ Ukrajine iz tih regiona, na šta Kijev neće pristati.
Evropska i transatlantska podrška
Nemački kancelar Fridrih Merz dočekao je Zelenskog u Berlinu; večernjem skupu podrške planirano je prisustvo evropskih lidera i predstavnika NATO-a i Evropske komisije. Centar Berlina pretvoren je u oblast visoke bezbednosti sa zatvorenim ulicama, policijskim snajperima, patrolama pasa i jedinicama za otkrivanje dronova.
Među učesnicima su bili finski predsednik Aleksander Stub, britanski premijer Kejr Starmer, italijanska premijerka Đorđa Meloni, poljski lider Donald Tusk, francuski predsednik Emanuel Makron, šef NATO-a Mark Rute i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Pregovarački okvir i stavovi
Početni 28-tačkani plan predstavljen prošlog meseca ocenjen je kao naklonjeniji ruskoj poziciji od strane Kijeva i niza evropskih saveznika. Ukrajina je odgovorila kontra-predlozima, a Zelenski je izjavio da bi mogao da popusti po pitanju težnje za članstvom u NATO-u ukoliko dobije pouzdane i jasne sigurnosne garancije.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov istakao je da je pitanje NATO-a „jedno od ključnih“ i da zahteva posebnu diskusiju, dok je nemački ministar spoljnih poslova Johann Wadephul izrazio oprezni optimizam, naglašavajući da se ne može znati da li Putin zaista želi mir dok se njegove namere ne potvrde.
Planovi i rokovi
Zelenski je naveo da, iako nema striktan rok, Vašington želi da obrisi mogućeg sporazuma budu spremni do Božića. Ukrajinski predsednik je ponovio da plan mora biti „pravedan pre svega za Ukrajinu“, imajući u vidu da je Rusija započela rat invazijom 2022. godine.
Zaključak
Pregovori u Berlinu predstavljaju retku priliku za diplomatsko rešenje, ali ostaje otvoreno da li će sporazum moći da pomiri američko zahtevno pozicioniranje, ukrajinske crvene linije i ruskih teritorialnih ambicija. Sledeći koraci zaviseće od dogovora o suštinskim pitanjima — pre svega o statusu Donbasa i bezbednosnim garancijama za Ukrajinu.
Pomozite nam da budemo bolji.
