Otkrivena grobnica sa 270.769 perlica — moguća najveća zbirka perlica ikada

Arheolozi su u grobnici Tholos de Montelirio u okviru neolitsko-eneolitičkog kompleksa Valencina na jugozapadu Španije pronašli zapanjujuću kolekciju od 270.769 perlica — što bi mogla biti najveća takva zbirka zabeležena do sada.

Većina perlica otkrivena je u velikoj kaverni, uz skelete pretežno ženskih osoba procenjene starosti 18–34 godine u trenutku smrti. Dodatnih ~2.000 komada nađeno je u prolazu koji vodi do druge komore, dok je u gornjem delu druge komore pronađeno još 90 perlica uz bodež.

Istraživanja objavljena u časopisu Science Advances pokazuju da su perlice izrađene od tri glavna materijala: morskih školjki (pretežno bajadera/scallops), životinjskih kostiju i kamena. Raznovrsnost kamenih perlica sugeriše da su one prikupljane oportunistički, dok su školjke dominantan resurs.

Priprema i čišćenje zbirke bio je izuzetno zahtevan posao: sedam članova tima radilo je ukupno 651 sat kako bi očistili diskaste perlice od zemlje i ostataka. Autori procenjuju da bi za izradu cele kolekcije bio potreban rad od oko 206 radnih dana za tim od 10 ljudi (8 sati dnevno) i nešto manje od jedne metričke tone školjki.

Ručni rad i društveni značaj

Istraživači naglašavaju da je izrada perlisanih odela bila radno intenzivan proces s velikom vrednošću rada. Marta Díaz-Guardamino upoređuje obim posla sa današnjom visokom modom, navodeći da je produkcija ovih perli i odela bila bez savremenih paralela.

Perlice su bile raspoređene u tri glavna oblika: tunika, suknja i oblici koji se ne mogu precizno odrediti. Raskošnost odela i položaj nekih sahranjenih žena (npr. jedinka UE343, žena stara 24–32 godine opisana kao „posebna osoba“) sugerišu visok društveni status, kao i moguće verske i političke funkcije.

„Te žene verovatno nisu bile obični članovi zajednice — mogle su vršiti verske i političke uloge i upravljati važnim svetištem,“ rekao je Samuel Ramírez-Cruzado za LiveScience.

Vođa studije, Leonardo García Sanjuán, najavljuje da će istražiti ideju o mogućem matrijarhatu u Valencini (period između ~2900. i 2600. g. p.n.e.), s obzirom na ponovljene dokaze o visoko rangiranim ženama iz tog vremena.

Zašto je nalaz važan

Ovaj pronalazak nije važan samo zbog impresivnog broja perlica, već i zato što otkriva organizaciju rada, mreže nabavke sirovina, simboličku i društvenu ulogu odeće i ukrasa u prahistorijskim zajednicama. Studija doprinosi razumevanju kompleksnosti društava na Iberijskom poluostrvu krajem trećeg milenijuma p.n.e.

Izvori: Science Advances; izjave za CNN i LiveScience citirane u originalnim izveštajima o nalazu.