Kratak pregled: Studija u Nature Communications pokazuje da sedimenti iz pilot-testova rudarenja u Clarion‑Clipperton zoni (uzeti 2021–2022, na 800–1.500 m) sadrže čestice slične veličine prirodne hrane, ali sa niskim sadržajem proteina i aminokiselina. To može nahraniti plankton „praznim“ česticama, izazvati kaskadne posledice u hranidbenom lancu, ugroziti priobalne ribarske resurse i oslabiti biološku pumpu ugljenika. Istraživači zahtevaju strožu kontrolu i dodatna istraživanja.
Naučnici Upozoravaju: Otpad Od Rudarenja Dubokog Mora Može Postati „U Suštini ‘Smešna Hrana’“ Za Plankton
Novo istraživanje objavljeno u Nature Communications ukazuje da čestice iz oblaka sedimenata koji nastaju pri rudarenju dubokog mora mogu imati sličnu veličinu kao prirodni izvori hrane, ali su nutritivno siromašne — u suštini „smešna hrana” za plankton, osnovu morskih hranidbenih mreža.
Šta su istraživači otkrili?
Tim sa University of Hawaiʻi at Manoa analizirao je uzorke sedimenta i planktona prikupljene tokom ekspedicija 2021. i 2022. u Clarion‑Clipperton Zone (CCZ), mineralno bogatoj oblasti Tihog okeana ciljanoj za eksploataciju polimetalnih nodula. Uzorci su uzeti sa dubina između 800 i 1.500 metara, gde plankton obično živi od organskih čestica prečnika oko šest mikrometara.
Kada su analizirali uzorke iz oblaka sedimenata formiranog tokom pilot testova rudarenja, naučnici su otkrili da su čestice po veličini slične prirodnoj hrani, ali su imale znatno niži sadržaj proteina i aminokiselina — ključnih hranljivih sastojaka za plankton.
„[Čestice u oblaku] su bile u suštini ‚smešna hrana‘,“ rekao je koautor studije Brian Popp za ScienceNews.
Mogući ekološki i društveni efekti
Plankton i drugi organizmi srednjeg sloja vode predstavljaju početnu kariku morske hranidbene mreže, podržavajući vrste od sitnih riba do velikih predatora. Ako plankton počne da konzumira nutritivno siromašne čestice umesto prave hrane, posledice se mogu širiti kroz ekosistem i oslabiti populacije koje zavise od ovog lanca ishrane.
To može imati direktne posledice i po ljude: priobalne zajednice koje se oslanjaju na stabilne ribolovne resurse mogu osetiti pad i veću nepredvidivost zaliha ribe.
Osim toga, srednjovodne vrste igraju važnu ulogu u biološkoj pumpi ugljenika — procesu koji premešta ugljenik sa površinskih voda u dubine. Narušavanje ovog procesa može smanjiti sposobnost okeana da pomoći u ublažavanju klimatskih promena.
Preporuke i šta se sada traži
Istraživači pozivaju na strožu regulaciju ispuštanja rudarskog otpada u vodu i na dodatna, obimnija ispitivanja uticaja na midwater ekosisteme pre nego što se pristupi široj komercijalnoj eksploataciji. Desetine država već su pozvale International Seabed Authority (ISA) na uvođenje moratorijuma ili privremene zabrane dok se ne uspostave robusne zaštitne mere.
Šta građani mogu da urade?
Domaći koraci za smanjenje pritiska na rudarenje morskog dna uključuju: recikliranje starih elektronskih uređaja, izbor obnovljenih (refurbished) uređaja kad je moguće i podršku kompanijama koje se zalažu za odgovorno i transparentno nabavljanje sirovina.
Zaključak: Iako je dubokomorsko rudarenje izvor vrednih metala, novo istraživanje pokazuje da nusproizvodi takvih aktivnosti mogu imati neočekivane i dugoročne posledice po morske ekosisteme, ribarstvo i klimatsku regulaciju. Potrebna su dalje istraživanja i stroži propisi pre nego što se nastavi sa širim eksploatacijama.
Pomozite nam da budemo bolji.
