Analiza: Širenje STC‑a na istok Jemena i posledice za državu i region

Separatistički Southern Transitional Council (STC) poslednjih nedelja intenzivno širi svoj uticaj u istočnim guvernoratima Jemena — Hadramaut i al‑Mahra — što dodatno fragmentira već podeljenu zemlju i komplikuje regionalnu bezbednosnu sliku.

Šta se dešava na terenu

Vojni prodori STC‑a jasno pokazuju da sukob u Jemenu više nije jednostrano sučeljavanje između međunarodno priznate vlade i hutija. Na terenu je formirana preklapajuća mapa vlasti: de fakto entiteti, lokalne i plemenske jedinice i različite naoružane grupe konkurišu oko kontrole bezbednosti, prihoda i institucionalnog predstavljanja.

STC, koji uživa podršku jedne regionalne sile, izrasta u najuticajnijeg aktera na jugu i delu istoka Jemena upravo u trenutku kada centralna vlada ne uspeva da uspostavi jedinstvenu administraciju, a ekonomija je već izrazito slaba.

Političko‑ekonomski odjek: navodna suspenzija IMF‑a

Jemenska vlada je saopštila da je Međunarodni monetarni fond (IMF) suspendovao aktivnosti u zemlji; IMF se javno za sada nije oglašavao. Predsednik Predsedničkog saveta Rashad al‑Alimi ocenio je to kao "poziv na buđenje" i upozorio da bezbednosna eskalacija u Hadramautu i al‑Mahri može imati neposredne ekonomske posledice: prekid isplate plata, problemi u snabdevanju gorivom i pad poverenja međunarodnih donatora.

Al‑Alimijev zahtev: Povlačenje jedinica koje su došle izvan dva guvernorata kako bi se smanjile tenzije i povratilo poverenje međunarodne zajednice.

Fragmentacija države — tri nivoa

Poslednji razvoj događaja ubrzava fragmentaciju Jemena na nekoliko međusobno povezanih nivoa:

• Politička fragmentacija: Više centara odlučivanja unutar anti‑hutijskog tabora slabi koordinaciju i jedinstveni lanac komandovanja.
• Geografska fragmentacija: Nastaju nove kontakt‑linije — ne samo između hutija i vlade, već i između hutija, STC‑a i lokalnih formacija.
• Reprezentativna fragmentacija: Povećava se spor oko toga ko predstavlja jug i istok Jemena, što potkopava ideju jedinstvene države kao upravljačkog okvira za resurse i institucije.

Hadramaut i al‑Mahra su strateški važni: imaju granične prelaze sa Saudijskom Arabijom i Omanom, dugu obalu i rute povezane s trgovinom, krijumčarenjem i migracijama. Svaki lokalni disbalans može brzo dobiti regionalne implikacije.

Ko dobija, a ko gubi?

Bez direktnog umešavanja hutija, njihova pozicija se poboljšava jer se front protiv njih rasparčava, a njihovi rivali troše resurse u međusobnim sukobima. To im daje vreme da konsoliduju ratnu ekonomiju i administrativnu kontrolu, dok fragmentisani protivnici gube pregovaračku snagu.

Rizici i scenariji

Glavni rizici uključuju mogućnost da kontakt‑linije prerastu u trajne granice između susednih entiteta, širenje bezbednosnih vakuma, porast krijumčarenja i rast ukupnih troškova za bezbednost granica. Internacionalizacija krize može se produbiti ako globalne sile počnu da komuniciraju direktno sa više lokalnih aktera, što dodatno oslabljuje politički centar.

Preporučeni put napred

Delimične redeploymane nisu dovoljne. Potreban je sveobuhvatan pristup zasnovan na tri povezana stuba:

1. Redefinisanje državnog projekta: Izrada održive federalne vizije koja garantuje pravedno partnerstvo svih regiona i vraća politički centar u ulogu garanta prava i usluga.
2. Sigurnost pod nacionalnim okriljem: Formiranje profesionalnih lokalnih snaga u jasnom zakonodavnom okviru, sa praktičnim aranžmanima za povlačenje "spoljnih" jedinica i centralizovanim sigurnosnim odlučivanjem.
3. Ekonomski sporazum: Transparentno upravljanje resursima u oblastima proizvodnje, pravedna raspodela prihoda i povezivanje međunarodne pomoći sa ostvarivim reformama i zaštitom suverenih objekata.

Bez ovih koraka, Jemen može nastaviti ka postepenom raspadanju iz periferije, pri čemu najkohezivnije oružane grupe napreduju, a ekonomija i životi miliona ljudi trpe prve posledice.

Saeed Thabit je šef kancelarije Al Jazeera Media Networka za Jemen.