Evropski lideri u Briselu raspravljaju o planu da se iskoristi oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava kako bi se Ukrajini obezbedila hitna finansijska pomoć. Plan predviđa početnu tranšu od 90 milijardi evra preko "reparacionog kredita" koji bi Ukrajina vraćala tek nakon nadoknade štete od Rusije. Belgija, gde se nalazi većina sredstava u Euroclearu, blokira inicijativu zbog straha od pravnih i finansijskih odmazdi, dok su u pozadini američki napori za mirovni sporazum.
EU Samit U Briselu: Hoće Li 210 mlrd € Zamrznutih Ruskih Sredstava Spasiti Ukrajinu?
Ukraine's President Volodymyr Zelensky is pushing the EU to use frozen Russian assets to fund Kyiv (JOHN THYS)(JOHN THYS/AFP/AFP)
Čelnici Evropske unije sastaju se u Briselu na ključnom samitu kako bi odlučili da li će iskoristiti oko 210 milijardi evra zamrznutih ruskih sredstava za hitnu finansijsku pomoć Ukrajini. Predlog Evropske komisije predviđa da EU pozajmi ta sredstva, a zatim ih preusmeri Kijevu kroz takozvani "reparacioni kredit" — koji bi Ukrajina vraćala tek nakon što Kremlj preuzme odgovornost i plati štetu.
Šta je predloženo
Plan predviđa prvu tranšu od 90 milijardi evra tokom dve godine, u kontekstu procene da Ukrajini treba oko 135 milijardi evra za naredne dve godine kako bi izbegla finansijski kolaps. Mehanizam je neobičan i do sada neproveren: zamrznuta sredstva centralne banke Rusije bila bi formalno pozajmljena EU, koja bi sredstva pozajmila Ukrajini.
Zašto se protivljenje fokusira na Belgiju
Većina novca nalazi se pod čuvanjem u međunarodnoj depozitnoj instituciji Euroclear u Belgiji, zbog čega je belgijski premijer Bart De Wever otvoreno skeptičan. Belgija strahuje od pravnih i finansijskih odmazdi Moskve; Rusija je već najavila tužbu protiv Euroclear. De Wever traži neograničene garancije i želi da se u plan uključe i sredstva zamrznuta u drugim državama.
"Ako u tome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno narušena godinama," upozorio je nemački kancelar Friedrich Merz.
Moguća alternativa i međunarodni kontekst
Komisija je istakla i plan B: da EU sama prikupi sredstva za pozajmicu Ukrajini. Taj scenario je zasad "na polici" jer zahteva jednoglasnu saglasnost 27 lidera, a Mađarska je već rekla "ne". U pozadini su i američki pokušaji da posreduju u mirovnom rešenju — zvaničnici SAD i Rusije trebalo bi da se sastanu u Majamiju — što dodatno komplikuje diplomatske kalkulacije.
Šta je ulog?
Diplomate ističu da je odluka važna ne samo za Ukrajinu nego i za kredibilitet EU kao sposobne i jedinstvene aktere u kriznim trenucima. Iako su rizici realni, EU zvaničnici tvrde da su ponuđene višeslojne zaštite i garancije da bi se umanjile moguće pravne i finansijske posledice.
Odluka se očekuje tokom samita, ali zvaničnici priznaju da pregovori mogu trajati i duže dok se ne postigne politički kompromis.
Pomozite nam da budemo bolji.
