Tekst objašnjava razliku između naučnog skepticizma i dogmatizma i pokazuje kako su naučnici potvrdili višestruke, nezavisne dokaze o ljudskom uticaju na klimu. Navode se primeri — od zagrevanja okeana i rasta nivoa mora do promena u rasprostranjenju bolesti i ekonomskih posledica kao što su porasle premije osiguranja. Autor ističe da lična iskustva i lokalne priče često najviše utiču na promenu stavova skeptika. Zaključak je da jasan prikaz dokaza i vezivanje na svakodnevne posledice može poboljšati javnu percepciju rizika.
Razumevanje klimatskih promena u SAD: Skepticizam, dogmatizam i snaga ličnog iskustva
Warmer temperatures can supercharge storms.Joe Raedle/Getty Images
Naučnici su obučeni da budu profesionalni skeptici: procenjuju tvrdnje isključivo na osnovu objektivnih, empirijskih dokaza i stalno preispituju zaključke. To nisu cinici — cilj im je precizno razumevanje, pa postavljaju pitanja i testiraju hipoteze dok dokazi ne postanu jasni.
Šta je skepticizam, a šta dogmatizam?
Skepticizam podrazumeva otvorenost prema dokazima i spremnost da se zaključci menjaju kada stignu novi podaci. Dogmatizam je suprotan pristup: tvrdnje se iznose kao apsolutne bez ozbiljnog uzimanja u obzir suprotnih dokaza. Ta razlika često objašnjava zašto naučna otkrića u javnoj sferi izazivaju duge i žustre rasprave.
The major contributors to sea level rise.NOAA Climate.gov
1995. — prekretnica i odgovori na nauku
IPCC je 1995. naveo da „dokazi upućuju na uočljiv uticaj ljudi na globalnu klimu“. Ubrzo su usledili organizovani napadi na nauku, finansirani delom od lica povezanih s velikim industrijskim interesima (npr. Koch Industries). Istovetne strategije su ranije korišćene u debatama o štetnosti duvana, što su prikazali Naomi Oreskes i Erik Conway u knjizi Merchants of Doubt, kao i Nancy MacLean u Democracy in Chains.
The upper atmosphere has been cooling while the lower atosphere, close to Earth’s surface, has warmed over the past two decades. The gray line marks the tropopause, between the lower troposphere and higher stratosphere.IPCC 6th Assessment Report
Nezavisni „otisci prstiju“ klimatskih promena
Naučnici su, osim laboratorijskih dokaza koji datiraju još od rada Svantea Arrheniusa iz 1895. godine, tražili i druge, nezavisne pokazatelje koji bi potvrdili ljudski uticaj na klimu. Među njima su:
- Zagrevanje gornjih slojeva okeana: oko 90% viška toplote iz atmosfere apsorbuje okean, koji se dosledno zagreva.
- Rast globalnog nivoa mora: porast je veći od onog koji bi bio objašnjen samo termalnim širenjem — doprinos daju i topljenje kopnenih ledenih masa.
- Hlađenje viših slojeva atmosfere: predviđeno 1967. od strane Syukuro Manabea i Richarda Wetheralda, a potvrđeno u podacima za poslednjih nekoliko decenija.
Šesti izveštaj IPCC-a (2021): „Jasno je da je ljudski uticaj zagrejao globalni klimatski sistem od predindustrijskog doba. Kombinovanje dokaza iz celog klimatskog sistema povećava nivo poverenja u atribuciju posmatranih promena ljudskom uticaju i smanjuje nesigurnosti povezane sa procenama zasnovanim na pojedinačnim varijablama.“
Da li je javnost ubeđena?
Odgovor je delimičan. Godišnja istraživanja Yale programa za komunikaciju o klimatskim promenama pokazuju porast udela Amerikanaca koji su „uznemireni“ zbog klimatskih promena sa 15% (2014) na 26% (2024). Međutim, deo koji sebe opisuje kao „neangažovan“, „sumnjičav“ ili „odbacivač“ pao je samo sa 29% na 27%, što ukazuje na postojanje stabilnog jezgra skepticizma.
Lično iskustvo i lokalne priče
Mnogo ljudi menja stav tek kada klimatske promene dotaknu njihove domove, zdravlje ili novčanike. Primeri koji dopiru do svakodnevice uključuju:
- Povećanje slučajeva Lyme bolesti na severu i raste širenje dengue groznice na jugu — zbog širenja areala prenosioca.
- Kolaps populacija jastoga u Long Island Sound uz istovremeni oporavak i širenje staništa severnije, u Bay of Fundy.
- Promene u ponašanju ptica, poput zimskog zadržavanja plavih ptica u južnoj Novej Engleskoj.
- Brz rast premija za imovinsko osiguranje i sve teže pronalaženje pokrića u oblastima visokog rizika.
Kako razgovarati sa skeptičnima?
Dialog koji povezuje lična iskustva sa naučnim objašnjenjima često daje rezultate. Umesto konfrontacije, korisno je:
- razgovarati o konkretnim, lokalnim posledicama (požari, poplave, štete na imovini),
- pokazivati povezane, proverljive dokaze (npr. registracije bolesti, promena distribucije vrsta, podatke o nivou mora),
- podsetiti na istorijske primere dogmi koje je nauka opovrgla (Zemlja nije ravna, heliocentrizam, teorija o spontanoj generaciji).
Pomak u javnom razumevanju klimatskih rizika daje nadu da će sve više ljudi prihvatiti zaključke koje su klimatski naučnici došli pažljivim, transparentnim i ponovnim proveravanjem podataka.
Autor originalnog teksta: Gary W. Yohe, Wesleyan University. Tekst je republiovan iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
