U Iranu su sve češći prizori žena bez hidžaba u javnosti, ali vlasti i dalje insistiraju da je hidžab zakonska obaveza. Analitičari navode da je popuštanje u primeni pravila pre svega posledica društvenog otpora odozdo, dok zvaničnici prete novim represivnim merama. U međuvremenu su zabeležena privođenja, zatvaranja i više od 1.400 izvršenih smrtnih presuda ove godine.
Da Li Iran Zaista Popušta Po Pitanju Obaveznog Hidžaba?
The hijab is mandatory for women in the Islamic republic (Kirill KUDRYAVTSEV)(Kirill KUDRYAVTSEV/AFP/AFP)
U Iranu su u poslednjih meseci češći prizori žena u javnosti bez hidžaba — na koncertima, izložbama, u kafićima i čak na nekim sportskim događajima. Ipak, vlasti zvanično i dalje smatraju hidžab zakonskom obavezom i povremeno sprovode racije, hapšenja i zatvaranja prostora za koja procene da krše pravila.
Kontekst i posledice promena u praksi
Obavezno nošenje hidžaba u Iranu uvedeno je neposredno nakon revolucije 1979. i dugo je bilo jedan od temelja islamskog režima. Posledice protesta 2022–2023, izazvanih smrću Mahse Amini u pritvoru zbog navodnog nepravilnog nošenja hidžaba, i dalje se osećaju u javnosti.
Šta se menja u svakodnevnom životu
U većim gradovima poput Teherana postalo je sve uočljivije da žene nose labavije marame ili uopšte nemaju pokrivalo, da eksperimentišu sa frizurama i odećom i da prisustvuju javnim događajima bez tradicionalnog stila oblačenja. Aktivisti i analitičari ocenjuju da su ove promene pre svega rezultat dugotrajnog građanskog neposluha i pritiska „odozdo“, a ne poklona vlasti.
Roya Boroumand, suosnivačica Boroumand centra za ljudska prava: „Ono što danas vidimo jeste plod upornog civilnog otpora iranskih žena koje su izborile mali prostor slobode u javnom životu.“
Reakcije vlasti i rizik od povratka represije
Iako su mere primene hidžaba u praksi popustile na mnogim mestima, te su vlasti istovremeno sprovele zastrašujuće akcije: zatvaranje kafića i izložbi, privođenja organizatora događaja (npr. maraton na ostrvu Kiš), kao i hapšenja istaknutih aktivista. Tvrdi su zvaničnici, uključujući šefa pravosuđa Gholamhoseina Mohsenija Ejeija, upozorili su na nov talas akcija protiv onih koje „promovišu nemoral i nevezivanje marame“.
Nobelovka Narges Mohammadi privedena je 12. decembra, a izveštaji ukazuju i na porast izvršenja smrtnih presuda — više od 1.400 u ovoj godini — kao i pojačan pritisak na verske manjine poput bahaija. Istovremeno, vrhovni vođa ajatolah Ali Khamenei javno brani obavezni hidžab kao deo državne ideologije.
Šta očekivati dalje
Analitičari smatraju da režim neće lako pristati na formalno odustajanje od hidžaba jer bi to bila značajna ideološka ustupka. Ipak, praktična primena pravila verovatno će zavisiti od unutrašnjih borbi unutar elite, odnosa snaga nakon smrti vrhovnog vođe i dinamike društvenog protesta. Postoji realan rizik od ponovnog zaoštravanja represije u bilo kom trenutku.
Zaključak: Slike slobodnijeg javnog ponašanja predstavljaju važan simbol društene promene, ali u uslovima pojačane represije i dalje je neizvesno da li će taj trend postati trajna pravila ili će biti suzbijen državnim merama.
Pomozite nam da budemo bolji.
