2025: Godina Kada Su Siromašne Zemlje Platиле Najvišu Cenu — Glad, Raspad Pomoći i Produženi Ratovi

Godina 2025. pokazala se izuzetno teškom za najugroženije države sveta: produženi oružani sukobi, ekstremi klime i nagli rezovi međunarodne pomoći stvorili su „savršenu oluju“ humanitarnih kriza, upozoravaju agencije za pomoć.

Glavni uzroci krize

Produženi sukobi: Prema podacima Peace Research Institute Oslo (PRIO), u 2024. je aktivno bilo 61 rata u 36 zemalja — najviše od Drugog svetskog rata — a većina tih sukoba je u 2025. nastavila da traje i produbljuje humanitarnu katastrofu. Dugotrajni ratovi povećavaju troškove i očaj, podstiču pojavu oportunističkih grupa koje trguju oružjem i resursima i ometaju mirovne pregovore.

Klimatski udari: Suše i rekordne temperature smanjuju prinose useva. Famine Early Warning System Network (FEWS NET) upozorava da bi do maja 2026. do 3,5 miliona ljudi u Keniji i do 5 miliona u Somaliji mogli zahtevati hitnu pomoć u hrani zbog ekstremnih vremenskih uslova.

Smanjenje međunarodne pomoći: Velike donor zemlje su u 2025. smanjile ili preraspodelile sredstva za razvoj i humanitarnu pomoć. Američka agencija USAID, koja je 2023. izdvajala oko 44 milijarde dolara godišnje za inostranu pomoć, dobila je naređenje da obustavi rad, potom je ugašena, a deo obaveza prenet je na Stejt department. Slične rezove objavile su i Velika Britanija, Kanada, Austrija, Holandija, Francuska, Nemačka, Belgija, Novi Zeland, Finska, Švajcarska i Švedska — zemlje koje zajedno čine oko 43% svetskog nominalnog BDP‑a.

Koncentrovani udar na ranjive zajednice

Posledice su već vidljive na terenu. Save the Children navodi da je 60 miliona dece ostalo bez dovoljno hrane zbog ratova u 2025, od kojih je 11 miliona u stanju akutne gladi koje zahteva hitne mere. World Food Programme (WFP) upozorava da će u 2026. 318 miliona ljudi biti suočeno s kriznim nivoima gladi ili gorim — dvostruko više nego 2019.

Sudan se izdvaja kao jedan od najtežih primera: više od dve godine građanskog rata dovelo je do uslova gladi i masovnog raseljavanja. Bob Kitchen, potpredsednik IRC‑a za vanredne situacije, opisuje situaciju kao „najveću humanitarnu krizu bilo gde u svetu“. Ujedinjene nacije su za 2025. procenile potrebu od 4,2 milijarde dolara za pomoć unutar Sudana i dodatnih 1,1 milijardu za izbeglice u susednim državama. Logistički izazovi — uključujući transport pomoći iz Čada preko planinskih, često neprohodnih ruta poznatih kao "donkeys track" — dodatno otežavaju dostavu pomoći.

"Ogroman broj ljudi koji se kontinuirano raseljava znači da su naše operacije ogromne, a lokacije na kojima radimo vanserijski kompleksne," rekao je Kitchen, navodeći da pomoć mora obuhvatiti sve, od hrane i vode do skloništa i sanitarija.

Posledice rezova pomoći

Rezovi u budžetima ostavili su humanitarne agencije bez sredstava: WFP sada može da hrani samo oko 110 miliona ljudi — nešto više od trećine onih koji su u stanju akutne potrebe, navodi novi izveštaj. Kao rezultat, WFP planira smanjenje obroka: od januara kvote će biti smanjene na 70% za zajednice koje su suočene s glađu i 50% za one koje su u riziku; agencije upozoravaju da će od aprila finansiranje ozbiljno opasti.

Organizacije kao Oxfam i Mercy Corps izvestile su o velikim posledicama: Oxfamova modeliranja sugerišu da gašenje USAID‑a može dovesti do 95 miliona ljudi koji gube pristup osnovnoj zdravstvenoj zaštiti i 23 miliona dece koja će izgubiti pristup školovanju; Mercy Corps je zatvorio 42 programa, utičući na oko 3,6 miliona ljudi.

Na lokalnom nivou, posledice su vidljive i u zemljama nižeg srednjeg prihoda: u Keniji je, prema lokalnim aktivistima, zabeležen porast novih HIV infekcija među decom nakon zatvaranja samostalnih klinika; slični porasti prijavljeni su i u Ugandi, Etiopiji i Demokratskoj Republici Kongo među žrtvama seksualnog nasilja.

Zaključak

Globalni prelaz ka manjim budžetima za pomoć, u kombinaciji sa produženim sukobima i klimatskim šokovima, duboko je oslabio odgovor međunarodne zajednice. Stručnjaci upozoravaju da bez hitnog i koordinisanog povećanja finansiranja slede meseci u kojima će milioni ljudi biti izloženi povećanoj gladi, bolesti i nesigurnosti.

Kontakt: letters@time.com