Vladimir Putin održao je godišnju konferenciju za štampu u vremenu kada Kremlj ističe vojne dobitke u Ukrajini i intenzivira diplomatske napore za mir pod svojim uslovima. Glavne teme bile su mogućnost zauzimanja preostalog istočnog dela Ukrajine ako pregovori propadnu, zabrinutost Evrope zbog mogućih ustupaka i ekonomske posledice rata pod sankcijama. Unutrašnje represivne mere i ograničena javna debata dodatno oblikuju rusku politiku i javni diskurs.
Putin Održa Godišnju Konferenciju Za Štampu: Ohrabren Napretkom u Ukrajini, Pitanja O Miru i Privredi
Russian leader Vladimir Putin will hold his annual end-of-year press conference as diplomacy to end the Ukraine war intensifies (Alexander KAZAKOV)(Alexander KAZAKOV/POOL/AFP)
Predsednik Rusije Vladimir Putin održao je svoju tradicionalnu godišnju konferenciju za štampu, događaj koji već dve i po decenije predstavlja centralni trenutak njegove vladavine. Govor je održan u atmosferi u kojoj Kremlj ističe nedavne vojne dobitke u Ukrajini i intenzivira diplomatske napore kako bi sklopio mirovni sporazum prema uslovima koje smatra prihvatljivim.
Kako ruska ofanziva ulazi u novu zimu, Putin je više puta poručivao da će Moskva, ukoliko pregovori ne uspeju, silom zauzeti preostali deo istočne Ukrajine koji je proglasio ruskim. Napad na Ukrajinu, koji je započeo u februaru 2022. godine, smatra se najtežim oružanim sukobom u Evropi od Drugog svetskog rata i do sada je odneo hiljade života na obe strane.
Moskva živi pod snažnim zapadnim sankcijama, dok su u unutrašnjoj politici pojačane mere protiv neistomišljenika — sa kaznama, hapšenjima i pritiscima koji podsećaju na periode sa ograničenjima javne rasprave.
Pregovori, evropske zabrinutosti i američki pritisak
Putin je govorio u trenutku kada EU pokušava da pomogne Kijevu da izbegne sporazum koji SAD promovišu, a koji u mnogim evropskim krugovima izaziva strah od prebrzih ustupaka Moskvi. Kremlj istovremeno pokušava da ograniči učešće evropskih zemalja u potencijalnim pregovorima o miru.
„Ciljevi specijalne vojne operacije će svakako biti ostvareni,“ rekao je Putin obraćajući se vojnim zvaničnicima, koristeći termin koji ruske vlasti upotrebljavaju za ofanzivu.
Javni stav i očekivanja građana
Na ulicama Moskve mnogi su građani rekli da žele jasan odgovor na pitanje kada će rat završiti. Neki podržavaju Putinovu politiku i strahuju od gubitka teritorija u Donbasu, dok drugi žele da se otvore i neprijatne teme, poput problema sa vodosnabdevanjem na okupiranim teritorijama.
Ekonomija i socijalni uticaj
Uz ratno finansiranje koje već skoro četiri godine dominira državnim budžetom, ruska privreda je pod pritiskom sankcija i visoke inflacije. Nezavisni mediji i ankete ukazuju da značajan deo stanovništva želi odgovore o tome kada će se poboljšati životni standard i uslovi u provincijama izvan Moskve.
Kako je istakao Levada centar, oko 16% ispitanika želi konkretne informacije o poboljšanju životnih uslova, dok se nezavisni mediji bave i sve očiglednijim ekonomskim posledicama sukoba.
Režim, represija i stanje opozicije
Kritika vojne kampanje u Rusiji je faktički zabranjena: hiljade ljudi kažnjene su ili zatvarane zbog javnog protivljenja. Većina istaknutih političkih protivnika nalazi se u egzilu, zatvoru ili je mrtva, što dodatno ograničava javnu debatu o budućnosti zemlje.
Putin, koji je postao predsednik krajem 1999. godine nakon ostavke Borisa Jeljcina, koristi konferenciju da potvrdi svoje stavove o bezbednosti, teritorijalnoj politici i unutrašnjoj stabilnosti, dok Zapad ostaje podeljen u pogledu pristupa rešenju sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
