Fudbalsko igralište u izbegličkom kampu Aida kod Vitlejema, koje koristi više od 500 dece, suočeno je s nalogom za rušenje koji je izdao COGAT. Lokalni zvaničnici tvrde da je izgradnja 2021. bila legalna i da je parcela iznajmljena od Jermenske crkve. Za stanovnike kampa — gde živi oko 7.000 ljudi — teren je jedini otvoreni prostor i važan socijalni centar. Mnogi strahuju da bi rušenje ugasilo prilike i snove mladih sportista.
Ugroženo „spasonosno" igralište u kampu Aida: Više od 500 dece pred gubitkom jedinog otvorenog prostora
Palestinian youths train at the Aida Refugee Camp's football pitch, next to the separation wall outside Bethlehem, under threat of demolition by Israeli authorities (JOHN WESSELS)(JOHN WESSELS/AFP/AFP)
Početkom meseca grupa palestinskih dečaka došla je na lokalno fudbalsko igralište u senci betonskog zida koji razdvaja Izrael i Zapadnu obalu - i na kapiji je zatekla obaveštenje o rušenju. Poruku je prenelo rukovodstvo Aida Youth Centra, a vest je šokirala zajednicu.
Pravni spor
Na obaveštenju se potpisuje COGAT, telо izraelskog Ministarstva odbrane nadležno za civilna pitanja Palestinaca, koji tvrdi da igralište nema odobrenje. Lokalni zvaničnici, uključujući bivšeg gradonačelnika Vitlejema Antona Salmana, kažu da je gradnja 2021. bila legalna: opština je, navodno, iznajmila parcelu od Jermenske crkve i poverila upravljanje popularnom odboru kampa.
Socijalna i sportska uloga
Fudbalsko igralište, prekriveno astroturf podlogom i veličine otprilike polovine regularnog terena, koristi više od 500 dece i mladih. Šef popularnog odbora Saeed al-Azzeh opisuje prostor kao „jedini prozor za disanje“ u kampu gde danas živi oko 7.000 ljudi. Za stanovnike Aide, gusto naseljenog kampa koji je nastao nakon 1948. i razvio se iz privremenih šatora u betonske zgrade, takav otvoreni prostor ima ogromno značenje.
Život uz zid i ograničenja kretanja
Teren je okrenut prema osam metara visokom betonskom zidu, a treneri i sportisti ističu da su mobilnost i pristup drugim sportskim centrima ograničeni. Muhannad Abu Srour, sportski direktor, ukazuje da je putovanje do obližnjih gradova postalo znatno teže: kada je pre rata u Gazi put do Ramale trajao oko sat vremena, nedavno je trajao i šest sati zbog pojačanih kontrolnih punktova.
Za mlade igrače — pitanje budućnosti
„Fudbalsko igralište je jedini otvoreni prostor koji imamo. Ako nam uzmu teren, oduzeli su snove deci,“
rekao je Abu Srour. Mnogi mladi, poput 18-godišnjeg golmana Abdallaha al-Ansurura, započeli su svoje prve fudbalske korake upravo na ovom terenu i nadaju se da će napredovati do nacionalnih timova. Treneri podsećaju da su zahvaljujući igralištu timovi putovali u inostranstvo i imali šanse koje bi bez njega bile nedostižne.
Reakcije i perspektiva
U zajednici vlada zabrinutost da bi eventualno rušenje značilo gubitak jedne od retkih društvenih i sportskih oaza u kampu. Lokalni lideri, treneri i roditelji apelovali su na argumentovano rešavanje spora i traže da se očuva prostor koji podstiče decu na sport i zajedništvo.
Napomena: Činjenice iz teksta zasnovane su na izvorima iz izveštaja AFP-a i izjavama lokalnih zvaničnika i stanovnika kampa.
Pomozite nam da budemo bolji.
