Međunarodni sud pravde održaće javna saslušanja o optužbama da je Mjanmar počinio genocid nad Rohingyama, od 12. do 20. januara 2026. Gambija, koja je podnela tužbu 2019. uz podršku Organizacije islamske saradnje, predstaviće svoj slučaj prva, a zatim će odgovoriti Mjanmar. Sud je odredio i tri dana zatvorenih saslušanja svedoka, a ICJ je 2020. naložio Mjanmaru da preduzme mere za sprečavanje genocida. Presuda može imati uticaja i na druge međunarodne slučajeve.
Međunarodni sud pravde u januaru raspravlja o genocidu nad Rohingyama — javna saslušanja 12.–20. januara
People watch the ICJ hearing at a restaurant in a Rohingya refugee camp on January 23, 2020, in Cox’s Bazar, Bangladesh [Allison Joyce/Getty Images]
Međunarodni sud pravde (ICJ) održaće javna saslušanja u januaru u istorijskom predmetu u kojem se optužuje Mjanmar za genocid nad muslimanskom zajednicom Rohingya, saopštio je sud Ujedinjenih nacija.
Ovaj postupak, koji se tiče pitanja iz 2017. godine kada je vojska Mjanmara sprovela krvavu kampanju protiv Rohingya, mogao bi postaviti pravne presedane primenjive i na druge međunarodne postupke, uključujući i slučaj Južne Afrike protiv Izraela zbog konflikta u Gazi.
Raspored saslušanja
Gambija, država koja je podnela tužbu 2019. uz podršku Organizacije islamske saradnje, predstaviće svoje glavne argumente od 12. do 15. januara 2026. Mjanmar će imati priliku da iznese odbranu od 16. do 20. januara 2026.
U neuobičajenom potezu, ICJ je takođe odredio tri dana za ispitivanje svedoka i jednog stručnjaka; ta saslušanja biće zatvorena za javnost i medije zbog osetljivosti dokaza i bezbednosnih razloga.
„Saslušanja će biti posvećena suštini slučaja i uključiće ispitivanje svedoka i jednog stručnjaka koje pozovu strane,“ navodi se u saopštenju ICJ-a.
Pozadina i značaj
Gambija je tužbu podnela pred ICJ u novembru 2019. i tvrdi da su vlasti Mjanmara prekršile Konvenciju o genocidu tokom operacija 2017. godine u državi Rakhine. U tim napadima, više od 742.000 Rohingya pobeglo je iz Mjanmara; svedoci su prijavljivali ubistva, silovanja i spaljivanje sela.
Još 2020. godine ICJ je naložio Mjanmaru da „preduzme sve mere u okviru svoje moći“ kako bi sprečio počinjenje genocida i da ne preduzima radnje koje bi otežale sudski postupak.
Na sastanku Generalne skupštine UN u septembru, ministar pravde Gambije Dawda Jallow rekao je da očekuje presudu „uskoro nakon" javnih saslušanja i da će Gambija tražiti da Mjanmar bude proglašen odgovornim i obavezan na reparacije za žrtve.
Aktivistkinja Wai Wai Nu iz Mreže žena za mir u Mjanmaru istakla je da je podrška međunarodne zajednice Gambiji značajna i pozvala međunarodne aktere, uključujući i Savet bezbednosti UN, da deluju kako bi se zaustavile tekuće zločinačke prakse u Rakhine.
Pre 2017. godine procenjeno je da je oko milion Rohingya živelo u Mjanmaru. Danas više od milion ljudi iz ove zajednice boravi u izbegličkim kampovima u Bangladešu, pretežno u kampu Cox's Bazar, gde mnogi žive u teškim uslovima i zavise od međunarodne pomoći.
ICJ-ev postupak biće prvi slučaj o genocidu koji se po suštini razmatra pred sudom u više od decenije, što dodatno naglašava njegov međunarodni značaj.
Pomozite nam da budemo bolji.
