GloSAT proširuje klimatske zapise do 1781. i pokazuje porast gasova staklene bašte od ~2,5% u periodu 1750–1850. Podaci ukazuju na ljudski doprinos od približno ≈0,09 °C u tom stogodišnjem periodu, dok druga studija dodaje još 0,1–0,2 °C usled ranog porasta CO2. Iako ukupno istorijsko zagrevanje može biti veće nego što se ranije mislilo, naučnici kažu da to ne menja trenutne klimatske ciljeve, ali zahteva preispitivanje preindustrijske referentne tačke.
Novi GloSAT Podaci Prepravljaju Istoriju Zagrijavanja: Šta To Menja Za Klimu
Novi temperaturni skup podataka nazvan GloSAT proširuje globalne klimatske zapise do 1781. godine i pokazuje da su gasovi staklene bašte porasli za oko 2,5% u periodu 1750–1850. To sugeriše da je deo ranog zagrevanja moguće potcenjen u dosadašnjim procenama koje počinju od 1850. godine.
«Menja naše shvatanje koliko smo već pomerili klimatski sistem u važnim aspektima», rekao je Peter Thorne, profesor na Maynooth University i direktor ICARUS Climate Research Centre, za CNN.
Šta je GloSAT?
GloSAT je novi rekonstruisani temperaturni i hemijski skup podataka koji uključuje podatke od 1781. godine, dublje u prošlost nego većina konvencionalnih datasetova koji obično počinju od 1850. istraživači ga vide kao dopunu postojećih zapisa koja pomaže da se preciznije proceni uticaj ranih ljudskih aktivnosti.
Ključni nalazi
- GloSAT navodi porast gasova staklene bašte za ~2,5% između 1750. i 1850.
- Procena ljudskog doprinosa tom periodu iznosi približno ≈0,09 °C globalnog zagrevanja u tom stogodišnjem intervalu.
- Pored toga, nezavisna studija u časopisu Environmental Research Letters procenjuje dodatnih 0,1–0,2 °C usled ranog porasta CO2.
Kontekst i neizvesnost
Autori i komentatori upozoravaju da su nesigurnosti veće u pre-1850. podacima. GloSAT pokazuje da je period od kasnih 1700-ih do 1849. bio hladniji u poređenju sa uobičajenom preindustrijskom bazom 1850–1900, delom zbog hlađenja izazvanog dvema velikim vulkanskim erupcijama početkom 1800-ih.
Šta ovo znači za politike i procene rizika?
Prema istraživačima, premda ovi podaci ukazuju na veće ukupno zagrevanje iz istorijske perspektive, oni ne menjaju neposredne klimatske ciljeve (npr. cilj zadržavanja ograničenja zagrevanja) niti naglo ubrzavaju očekivane efekte. Mnoge procene uticaja i dalje se računaju prema novijim referentnim periodima, ali će GloSAT navesti naučnike da preispitaju istorijske osnove za te procene.
Povezanost sa aktuelnim trendovima
NOAA i dalje koristi konvencionalni rekord koji počinje 1850. Njihov izveštaj za ovu godinu pokazuje da je prosečna temperatura za prvih 11 meseci veća za oko 1,18 °C iznad dugogodišnjeg proseka i da postoji 99,9% verovatnoća da će 2025. biti među pet najtoplijih godina zabeleženih.
Zaključak
GloSAT ne menja osnovnu poruku o ljudskom uticaju na klimatski sistem — ljudi su značajno doprineli zagrevanju planeta — ali nudi finije istorijsko upoređivanje koje može uticati na to kako naučnici definišu «predindustrijski» referentni period i kako interpretiraju istorijske trendove.
Pomozite nam da budemo bolji.
