Pojačane mere bezbednosti na nemačkim božićnim pijacama prate i talas dezinformacija: viralni snimci i AI-slike lažno prikazuju pijace okovane bodljikavom žicom ili zauzete od strane muslimana. AFP je utvrdio da su mnogi materijali nastali na drugim događajima, uključujući zabranjeni skup Muslim Interaktiv i proslave sirijske dijaspore. Stručnjaci upozoravaju da takve lažne tvrdnje podstiču strah, nepoverenje i političke podele.
Dezinformacije oko nemačkih božićnih pijaca: viralni snimci i AI-slike šire strah i podele
Visitors crowd the Christmas market on the Gendarmenmarkt in Berlin (John MACDOUGALL)(John MACDOUGALL/AFP/AFP)
Bezbednost na nemačkim božićnim pijacama pojačana je nakon niza smrtonosnih incidenata, ali istovremeno se pojavio i talas dezinformacija na društvenim mrežama. Viralni video-snimci i AI-generisane fotografije stvaraju pogrešan utisak da su pijace „okovane“ bodljikavom žicom ili da ih masovno zauzimaju muslimanske grupe — tvrdnje koje su AFP i druge organizacije raskrinkale.
Koje tvrdnje su lažne?
Analiza AFP Factcheck pokazala je da su neki od najdeljenijih snimaka nastali na sasvim drugim skupovima: jedan video potiče sa skupa aktivističke grupe Muslim Interaktiv u oktobru 2024. (događaj koji je kasnije zabranjen), dok su drugi prikazi zapravo snimci proslava sirijske dijaspore povodom promena u Siriji krajem prethodne godine. Još jedan često deljeni snimak iz novembra 2023. prikazivao je poziv na molitvu na manifestaciji u bavarskom gradu Karlštatu — događaj koji nije bio božićni vašar, već lokalni Andreasmarkt sa drugom temom za tu godinu.
AI i montaže
Osim montiranih video-klipova, pojavile su se i slike generisane veštačkom inteligencijom koje prikazuju preterane mere bezbednosti — metar visoke bodljikave ograde, oklopna vozila parkirana oko štandova i druge nereprezentativne scene. Takve slike lako se šire jer vizuelno potvrđuju emotivne narative o „pretnji“ i „islamizaciji“.
Napadi i političke posledice
Stvarni bezbednosni incidenti dodatno pogoršavaju situaciju: prošlogodišnji napad automobilom na božićni vašar u Magdeburgu odneo je šest života i povredio više od 300 ljudi — osumnjičeni, saudijski psihijatar, povezan je sa teorijama zavere i snažno antiislamskim stavovima. Podsetnik na 2016. je i napad kamionom u Berlinu u kojem je poginulo 13 ljudi. U sredini decembra nemačke vlasti su saopštile hapšenje pet muškaraca zbog sumnje na plan napada vozilom na pijacu u Bavarskoj.
Dezinformacije i društveni uticaj
„Božićna simbolika predstavlja radost, osećaj zajedništva i bezbednosti,“ ocenila je Lea Fruehwirth iz Nemačkog centra za praćenje, analizu i strategiju. Priče koje optužuju muslimane da ugrožavaju taj ideal jako emituju emocije i mogu podstaći nepoverenje i podele u društvu.
Kako prepoznati i reagovati na lažne tvrdnje
Proveravajte izvor video-snimaka i slika, tražite originalni kontekst (datum i mesto), i obratite pažnju na indikatore montaže ili AI-generisanih scena. Organizacije za proveru činjenica, poput AFP Factcheck, često objavljuju raskrinkavanja koja treba uzeti u obzir pre deljenja objava. Informisanje i kritičko promišljanje su najbolji odgovor na kampanje koje ciljano sijaju strah i podele.
Izvori: AFP Factcheck i izjave nemačkih bezbednosnih i istraživačkih institucija citirane u tekstu.
Pomozite nam da budemo bolji.
