Skraćeni pregled: Skoro 1.700 raseljenih ljudi iz Hegliga stiglo je u kamp Gos Alsalam u Kostiju, a većina su žene i deca koji su pobegli bez osnovnih potrepština. Kamp se suočava s ozbiljnim nedostatkom hrane, ćebadi i medicinske pomoći. Gotovo tri godine sukoba primorale su 14 miliona ljudi na bekstvo, dok oko 21 milion ljudi u Sudanu rizikuje akutni manjak hrane, prema UN. Priče iz kampa, uključujući rodilje bez zdravstvene pomoći, naglašavaju hitnost povećane pomoći.
„Nemamo ništa”: Raseljeni iz Hegliga stigli u kamp Gos Alsalam — majke rađaju bez pomoći
Sudan map
Kosti, Sudan — Tok raseljenih iz Hegliga u provinciji West Kordofan ne jenjava. Početkom decembra paravojne Snage za Brzu Podršku (RSF) preuzele su strateško naftno polje Heglig nakon povlačenja Sudanskih oružanih snaga (SAF), što je prouzrokovalo novi talas izbeglica.
Skoro 1.700 ljudi, većinom žene i deca, uočeno je kako pristižu u kamp za raseljena lica Gos Alsalam u gradu Kosti, u pokrajini White Nile. Mnogi su pobegli bez ičega — poneli su tek nekoliko komada odeće i malo nade.
Unutar kampa vladinu atmosferu obeležava hitna humanitarna potreba: šatori se podižu na brzinu, ali nema dovoljno ćebadi, čaršafa, hrane ni osnovne medicinske nege. Humanitarna pomoć, kako izveštavaju lokalni koordinatori, i dalje je daleko ispod potreba stanovnika.
„Išli smo bez ičega... samo smo poneli po koji komad odeće,”
reče jedna starija žena, iscrpljena i krhka.
Gotovo tri godine sukoba između RSF i SAF primorale su oko 14 miliona ljudi da napuste svoje domove, dok je oko 21 milion ljudi širom Sudana suočeno sa rizikom od akutnog gladi, prema procenama Ujedinjenih nacija. Situacija je, po ocenama UN, jedna od najtežih humanitarnih kriza danas.
U jednom uglu kampa, majka poznata kao Umm Azmi drži svoje novorođenče i priseća se kako je porod bila započeta tokom bekstva: trudovi su je zatekli na putu i porodila je na otvorenom, bez bilo kakve medicinske pomoći.
„Trudila sam se devet meseci... ali sam rodila na ulici — uslovi su veoma teški,”
rekla je majka i dodala: „Upravo sam se porodila, i nisam imala ništa za jelo. Ponekad jedemo bilo šta što nađemo na ulici.”
Humanitarne organizacije upozoravaju da je hitno potrebno povećati distribuciju hrane, toplih ćebadi, higijenskih paketa i mobilnih medicinskih timova koji bi mogli da pruže osnovnu prenatalnu i postnatalnu negu. Bez snažne međunarodne i lokalne podrške, ranjive grupe — posebno trudnice, bebe, deca i stari — ostaju izloženi povećanom riziku.
Šta dalje?
Potrebna je koordinisana akcija: brz priliv humanitarne pomoći, siguran pristup kampovima za rad medicinskih timova i prošireni logistički kapaciteti za smeštaj rastućeg broja raseljenih. Priče iz Gos Alsalam kampa podsećaju na hitnost reakcije i na humano lice krize koja pogađa milione u Sudanu.
Pomozite nam da budemo bolji.
