Porodice Traže Odgovore Godinu Dana Posle Tragedije Jeju Air Leta 2216 — Zašto Betonska Konstrukcija Na Kraju Piste?

Majka u žalosti Lee Hyo-eun svakog vikenda odlazi na aerodrom Muan — mesto gde je pre godinu dana poginula njena ćerka i još 178 ljudi u najsmrtonosnijoj avionskoj nesreći u Južnoj Koreji. Porodice žrtava i dalje zahtevaju potpunu istinu o uzrocima pada i propustima koji su, kako tvrde, mogli da koštaju života dodatne žrtve.

Šta se dogodilo?

Let Jeju Air 2216, koji je leteo iz Bangkoka, sudario se sa jatom ptica pri prilazu pisti u Muan International Airport 29. decembra 2024. Avion je izvršio prisilno sletanje „na trbuh“, a zatim udario u konstrukciju na kraju piste. Od 179 ljudi u letu, preživele su samo dve stjuardese koje su sedele u repnom delu.

Službeni nalazi i porodične sumnje

Privremeni izveštaj objavljen u julu navodi da je glavni uzrok greška pilota, uključujući odluku da se isključi oštećeni levi motor. Ipak, porodice žrtava osporavaju da izveštaj daje potpunu sliku jer ne objašnjava prisustvo čvrste betonske konstrukcije koja je stajala tačno na stazi kretanja aviona.

„Ona je nestala kad je bila na vrhuncu — potpuno procvetala sa 24 godine,“ rekla je Lee o svojoj ćerki Ye-won, učiteljici violončela.

Bezbednosni propusti oko lokalizatora

Međunarodne smernice za avio-bezbednost preporučuju upotrebu lomljivih (frangible) materijala za konstrukcije u blizini završetaka pista i za zaštitu antena localisera, kako bi se smanjila šteta pri sudaru. Na Muan aerodromu te smernice očigledno nisu primenjene — antene su bile postavljene u betonskoj ili čeličnoj konstrukciji, koja je dodatno razarala avion pri udaru. Nakon nesreće, nacionalna inspekcija je otkrila slične konstrukcije na još šest aerodroma; pet lokacija je već preuređeno, a poslednja će biti adaptirana naredne godine.

Porodice zahtevaju sistemsku istragu

Rođaci žrtava tvrde da istraga ne bi smela samo da traži „krivce“ među pojedincima već da analizira sistemske propuste — projektovanje aerodroma, primenu bezbednosnih smernica i regulatorni nadzor. Mnogi veruju da bi, da je na kraju piste bio zemljani nasip umesto betonske barijere, većina putnika mogla preživeti s povredama, umesto smrtonosnih posledica.

Na aerodromu Muan porodice su podigle šatore u odlaznom terminalu, izložile plave trake u znak sećanja i bannere koji pozivaju na odgovornost: „Država koja ne može da zaštiti građane nije država. Zahtevamo odgovore!“

Zaključak

Iako izveštaj ukazuje na grešku pilota kao ključni faktor, ključna pitanja ostaju otvorena: zašto međunarodne smernice nisu primenjene, kako su takve konstrukcije dozvoljene i da li je regulatorni sistem zakazao. Porodice traže detaljnu, transparentnu i sistemsku istragu koja bi sprečila ponavljanje sličnih tragedija.