Moguća Prva "Superkilonova": Dvofazna Eksplozija Zvezde AT2025ulz

Tim istraživača predvođen Caltech‑om možda je zabeležio prvi primer takozvane superkilonove — izuzetno retkog događaja u kojem ista zvezda pokazuje osobine i supernove i kilonove. Posmatranja označena kao AT2025ulz usledila su nakon detekcije gravitacionih talasa 18. avgusta 2025. godine.

Posmatranja i hronologija

U roku od nekoliko sati nakon signala iz saradnje LIGO‑Virgo‑KAGRA, astronomska zajednica pronašla je brzo bledo objekat udaljen oko 1,3 milijarde svetlosnih godina. Prvi talas emisije bio je crvenog spektra i nosio je potpis stvaranja teških elemenata (poput zlata) — karakteristično za kilonove, odnosno spajanja neutronskih zvezda.

The first stage of a superkilonova: The supernova of a rapidly spinning star many times more massive than the Sun.(Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC))

Međutim, nekoliko dana kasnije objekt je neočekivano ponovo zasijao, ovog puta sa spektralnim linijama vodonika, što je tipičan znak supernove. Takva dvojnost — prvo „kilonova-like“ zračenje pa zatim supernovački spektar — učinila je događaj izuzetno neobičnim.

Šta predlažu autori studije?

Istraživači predlažu scenarij u kojem tokom kolapsa masivne, brzo rotirajuće zvezde nastaju dve neutronske zvezde unutar preostalog rotirajućeg diska, koje se zatim skoro trenutno sudare. Ovakvo unutrašnje spajanje moglo bi proizvesti gravitacione talase i kilonova‑sličnu svetlost, koja je potom bila zasenjena masom izbačenom iz same supernove.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

„U ovom slučaju spajanje je nastupilo unutar eksplodirajuće zvezde, pa bi kilonovni signal bio zaklonjen znatno većom masom izbačenom iz supernove,“ rekao je Brian Metzger (Columbia University).

Još jedna važna zapažanja ukazuju na to da je bar jedno od tela koje je učestvovalo u sudaru bilo manje masivno od tipične neutronske zvezde, što predstavlja izazov za postojeće teorije o formiranju neutronskih zvezda. Među autorima studije su i Mansi Kasliwal (Caltech) i David Reitze (LIGO).

Mogućnosti nastanka niskomasažnih neutronskih zvezda

Studija navodi dve teorijske mogućnosti koje bi mogle objasniti formiranje substelarnih neutronskih zvezda unutar supernove:

The second stage of the superkilonova: Two lower-mass neutron stars are produced by the supernova, instead of a single higher-mass neutron star as usual.(Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC))

• Fisija: brzo rotirajuća masivna zvezda se tokom eksplozije raspadne u dve neutronske zvezde umesto jedne.
• Fragmentacija: kolaps formira veliki rotirajući gasni disk koji se pod sopstvenom gravitacijom fragmentiše u više manjih klipova, koji zatim kolapsiraju u niskomasažne neutronske zvezde.

Metzger ističe da je proces fragmentacije analogan nastanku planeta u protoplanetarnim diskovima.

Zašto je ovo važno

Otkriće potencijalne superkilonove menja način na koji tumačimo elektromagnetne i gravitacione tragove sudara kompaktnih objekata. Ako se potvrdi, pokazuje da kilonove ne moraju uvek izgledati kao prototip GW170817 i da neke kilonove mogu biti lako pogrešno interpretirane kao obične supernove.

The final stage of the superkilonova: The neutron stars merge, triggering a kilonova that produces heavy metals, including gold, platinum, and uranium. (Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC))

Autori upozoravaju da su potrebna dodatna posmatranja i analiza kako bi se hipoteza potvrdila. Rad je objavljen u časopisu The Astrophysical Journal Letters.

Ključni autori i izvori: Mansi Kasliwal (Caltech), Brian Metzger (Columbia), David Reitze (LIGO); izveštaji i izjave preneti preko ScienceAlerta i pratećih publikacija. Dalja posmatranja AT2025ulz i sličnih događaja biće presudna za potvrdu modela.