Primirje od 10. oktobra povećalo je protok robe kroz prelaze ka Gazi, ali se vodi oštra rasprava oko toga da li Izrael ispunjava zahtev za najmanje 600 kamiona dnevno. Izvori se razlikuju: izraelski podaci govore o 540–581 kamionu mesečno, WFP je registrovao prosečno 256 dnevno u prvim danima decembra, a UN je zabeležio 9.379 kamiona dostavljenih do odredišta od 10. oktobra do 21. decembra. Većina saobraćaja je komercijalna roba koju mnogi ne mogu da priušte, humanitarne isporuke čine oko 20% i i dalje su nedovoljne — stanje je poboljšano, ali veoma krhko.
Kontroverza Oko Pomoći U Gazi: Da Li Izrael Ispunjava Obavezu Od 600 Kamiona Dnevno?
Palestinians walk along street market where fruits and vegetables are displayed for sale in Gaza City, Friday, Dec. 19, 2025. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Prošlo je oko dva i po meseca od stupanja na snagu primirja 10. oktobra, a pitanje priliva pomoći u pojas Gaze ponovno je u centru pažnje. Rasprava se svodi na broj kamiona koji ulaze u teritoriju — ali te brojke same po sebi ne govore celu priču o dostupnosti, tipu robe i stvarnim humanitarnim potrebama.
U čemu je spor?
Primirje, dogovoreno uz posredovanje SAD, predviđa minimum od 600 kamiona dnevno, iako nije potpuno jasno da li se ta cifra odnosi isključivo na humanitarnu pomoć. Izrael tvrdi da je taj prag ispunjen od 10. oktobra, a SAD, koje koordiniraju isporuke iz logističkog čvorišta na jugu Izraela, navode da je to bio slučaj u poslednjih nekoliko nedelja.
A Palestinian looks at chicken cuts displayed for sale at a local street market in Gaza City, Friday, Dec. 19, 2025. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Brojke i izvori
Podaci se značajno razlikuju između izvora: izraelski podaci (što su koristili i neki međunarodni izveštaji) govore o proseku od oko 540 kamiona dnevno u oktobru i 581 u novembru — ispod praga od 600. U suprotnosti s tim, izveštaj Svetskog programa za hranu (WFP) navodi prosečno samo 256 kamiona dnevno tokom prvih dve nedelje decembra, dok UN-ov dashboard beleži da je od 10. oktobra do 21. decembra do planiranih odredišta stiglo 9.379 kamiona, što daje prosečno oko 130 kamiona dnevno koji su zapravo iskrcani na mesta za distribuciju.
Zašto brojevi variraju?
Različite metodologije: jedni broje sve kamione koji prolaze kroz prelaze (uključujući komercijalne pošiljke), drugi prate samo humanitarnu robu koja je dostavljena do konačnih odredišta. Dodatno, Izrael kontroliše granične prelaze i jedini ima potpuni uvid u promet — što organizacije i eksperti navode kao razlog za zahteve za većom transparentnošću.
A Palestinian vendor displays sardines for sale on a street of a local market in Gaza City, Friday, Dec. 19, 2025. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Šta kamioni nose — humanitarno ili komercijalno?
Prema izraelskoj agenciji COGAT, oko 80% kamiona pripada privatnom sektoru, a oko 70% svih kamiona navodno prevozi hranu. Međutim, velika količina robe je komercijalna: proizvodi, cigarete, mobilni telefoni i slatkiši koji su tehnički dostupni na tržištu, ali često nedostižni za većinu stanovništva zbog pada kupovne moći nakon dve godine rata.
"Komercijalne zalihe se često prioritetizuju ispred humanitarnih isporuka, a ipak ne zadovoljavaju humanitarne potrebe," istakla je nevladina organizacija Refugees International.
Prepreke i troškovi
WFP i druge organizacije ukazuju na komplikovan sistem odobrenja za komercijalne isporuke i visoke takse (i do nekoliko hiljada dolara po kamionu) pri ulasku kroz prelaz Rafah i iz Zapadnog Brega, što dodatno podiže cene osnovnih namirnica.
A Palestinian vendor displays sardines for sale on a street of a local market in Gaza City, Friday, Dec. 19, 2025. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Humanitarne isporuke i uticaj na hranu
Nekomercijalni kamioni — oni koji prevoze robu Ujedinjenih nacija i humanitarnih organizacija — čine oko 20% ukupnog saobraćaja. UN-ov dashboard pokazuje da je preko 80% po težini humanitarne pomoći bilo hrana, ali količine i sastav donacija variraju zbog izraelskih ograničenja na stavke za koje se procenjuje da bi mogle imati dvostruku (civilno i vojno) namenu, kao što su šatori sa aluminijumskim ramovima.
Zbog tih inkonzistencija i fluktuacija u snabdevanju, Svetski program za hranu je ranije u decembru smanjio porcije za neka domaćinstva tako da pokrivaju oko 75% minimalnih kalorijskih potreba, kako bi ograničena pomoć dosegla što veći broj ljudi.
Palestinians walk along street market where fruits and vegetables are displayed for sale in Gaza City, Friday, Dec. 19, 2025. (AP Photo/Abdel Kareem Hana)(ASSOCIATED PRESS)
Procena stanja: Ima li poboljšanja?
Integrated Food Security Phase Classification (IPC), vodeća međunarodna procena prehrambene krize, navodi "primetna poboljšanja" u dostupnosti hrane nakon primirja, ali ocenjuje situaciju kao "veoma krhku" i upozorava da su potrebe i dalje ogromne i da je potrebna neometana pomoć.
Palestinci i humanitarci upozoravaju da i kada proizvodi stižu na tržište, većina ljudi ne može da ih priušti. "Pristup je duboko nejednak," rekao je Bob Kitchen iz International Rescue Committee, dodavajući da veliki deo uvoza čine namirnice niskog nutritivnog kvaliteta.
Šta traže organizacije?
Humanitarne organizacije traže veću transparentnost u podacima o dolascima robe, jasne procedure koje omogućavaju prioritetnu isporuku hrane i lekova, kao i smanjenje administrativnih i finansijskih prepreka za pristup potrebnim proizvodima. Bez tih promena, oporavak od humanitarne krize biće ograničen.
Izveštaj je sastavljen na osnovu podataka Associated Press-a, Svetskog programa za hranu (WFP), UN dashboarda, IPC procena i izjava agencija i aktera uključenih u logistiku pomoći. Doprinose su dali izvori iz Bejruta i SAD.
Pomozite nam da budemo bolji.
