Habl je zabeležio posledice nasilnog sudara u sistemu zvezde Fomalhaut, udaljene oko 25 svetlosnih godina. Objekat prijavljen 2008. izbledeo je do 2014, a 2023. je uočen novi bljesak sličan ranijem nalazu. Astronomi smatraju da su oba signala posledica sudara velikih tela, što ukazuje na češće udare nego što su ranije procene sugerisale. Planira se analiza prašine pomoću JWST kako bi se utvrdio sastav i tragovi leda.
Habl snimio spektakularan kosmički sudar kod Fomalhauta — dokazi o češćim udarima
Kada se Sunčev sistem formirao, usledile su haotične i nasilne faze u kojima su stene i prašina neprestano sudarale i stapale se u protoplanete, komete i asteroide. Sada je Hablov svemirski teleskop snimio sličan sudar u blizini zvezde Fomalhaut, udaljene oko 25 svetlosnih godina.
Fomalhaut se ističe kao jedna od najsvetlijih zvezda na noćnom nebu, poznata po prstenovima prašine i krhotina. Još 2008. astronomi su prijavili mogući objekat u orbiti oko Fomalhauta, ali je taj objekt do 2014. izbledeo i nestao, što je navelo naučnike da sumnjaju da je reč o oblaku ostataka nastalom velikim sudarom, a ne o planeti.
U novoj studiji objavljenoj u časopisu Science, istraživači izveštavaju da su 2023. uočili drugu tačku svetlosti sličnu ranije prijavljenom fenomenu. Njena iznenadna pojava, zajedno sa nestankom prethodnog objekta, upućuje na to da su oba zapažanja verovatno posledica nasilnih sudara među velikim telima u tom sistemu.
„Prethodna teorija je sugerisala da bi do jednog sudara trebalo da dođe na svakih 100.000 godina, ili ređe. Ovde smo, za 20 godina, videli dva“, rekao je Paul Kalas, astronom sa Univerziteta Kalifornija, Berkeley i koautor studije.
Kalas navodi da, ako bi se posmatranje ubrzalo kroz nekoliko milenijuma, planetarni sistem Fomalhauta bi izgledao kao da konstantno 'bljeska' zbog ovakvih udaraca. Takav nalaz zahteva preispitivanje dosadašnjih procena učestalosti velikih sudara u debelima prašine oko mladih zvezda.
Šta je sledeće?
Autori rade planove za posmatranja pomoću James Webb svemirskog teleskopa (JWST) kako bi analizirali sastav prašine nastale sudarom i tražili tragove vode u obliku leda. Takve analize mogu pružiti nove uvide u procese formiranja i evolucije planetarnih sistema — uključujući i one koji su slični našem.
Zaključak: Novi Hablovi snimci Fomalhauta pružaju snažne dokaze da su veliki, destruktivni sudari verovatniji nego što su prethodne teorije predviđale, a buduća posmatranja pomoći će da se razjasni sastav i posledice tih udara.
Pomozite nam da budemo bolji.
