AT2025ulz je događaj koji kombinuje karakteristike supernove i kilonove i može predstavljati prvu zabeleženu „superkilonovu“. Događaj je inicijalno registrovan 18. avgusta 2025. kroz LIGO/Virgo detekciju, a Zwicky Transient Facility je uočio brzo slabeću crvenu svetlost. Nakon neočekivanog ponovnog pojačanja, spektroskopska posmatranja otkrila su tragove vodonika i helijuma, što ukazuje da je supernova bila praćena sudarom novonastalih neutronskih zvezda.
Prva prijavljena „superkilonova“ AT2025ulz — dvostruka eksplozija koja zbunjuje astronome
An artist's concept illustrates a never-before-seen superkilonova event. . | Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
Astronomi su otkrili događaj AT2025ulz koji izgleda kao hibrid dve vrste kosmičkih eksplozija: supernove i kilonove. Ako se potvrdi, reč je o prvoj zabeleženoj „superkilonovi“ — retkom fenomenu u kojem jedan objekat proizvodi dve uzastopne, ali različite eksplozije.
Posmatranja i ključni nalazi
AT2025ulz je prvi put primećen 18. avgusta 2025. kada su detektori gravitacionih talasa LIGO i Virgo registrovali slab signal koji odgovara spajanju dva kompaktna objekta. Ubrzo zatim, Zwicky Transient Facility (Palomar) uočio je brzo slabeću crvenu tačku svetlosti u istom delu neba — ponašanje podsećalo na kilonovu GW170817 iz 2017. godine, sa crvenim sjajem koji ukazuje na stvaranje teških elemenata poput zlata i platine.
Neočekivano, umesto nastavka slabljenja, izvor je ponovo počeo da jača. Naknadna posmatranja iz više opservatorija, uključujući Keck na Havajima, pokazala su da se spektar pomera ka plavijem delu talasnog spektra i da se u njemu javljaju linije vodonika i helijuma — tipični potpis supernove.
Predloženi model
Autori studije predlažu sledeće objašnjenje: masivna, veoma brzo rotirajuća zvezda kolabovala je i eksplodirala kao supernova, ali umesto da formira jednu neutronsku zvezdu, njen unutrašnji deo se fragmentisao na dve manje neutronske zvezde. Te dve novonastale komponente zatim su se spojile u roku od nekoliko sati, izazivajući kilonovu unutar širejućih ostataka supernove — odnosno, dvostruku eksploziju u istoj oblasti prostora.
Gravitacioni talasi i izazovi tumačenja
Analiza signala gravitacionih talasa ne može precizno odrediti pojedinačne mase, ali isključuje mogućnost da su obe komponente bile teže od Sunca. Istraživači navode da postoji ~99% verovatnoće da je bar jedan od objekata imao masu manju od jedne sunčeve mase — vrednost koja je znatno ispod uobičajene minimalne mase neutronskih zvezda (~1,2 M☉) i sugeriše nastanak usled brzog rotiranja zvezde.
Ipak, tim upozorava na važnu neizvesnost: kompleksnost preklapajućih elektromagnetnih i gravitacionih signala otežava potpuno isključenje mogućnosti da su u pitanju nezavisni događaji koji su se prostorno i vremenski slučajno poklopili.
Značaj i naredni koraci
Ako se scenario potvrdi, superkilonova bi bila novi tip izvora teških elemenata i ekstremne fizike gravitacije. Istraživači ističu da će potvrda zahtevatI otkrivanje više sličnih događaja pomoću naredne generacije teleskopa i pretraživača neba, poput Vera C. Rubin Observatory i svemirskog teleskopa Nancy Grace Roman.
Mansi Kasliwal, vodeća autorka studije: „Ne znamo sa sigurnošću da li smo pronašli superkilonovu, ali događaj je svakako otvorio oči.“
Antonella Palmese, koautorka: „Ako superkilonove zaista postoje, vremenom ćemo videti još takvih. Ako nastavimo da nalazimo ovakve povezanosti, možda je ovo bila prva.“
Studija je objavljena 15. decembra u časopisu The Astrophysical Journal Letters.
Pomozite nam da budemo bolji.
