Ukratko: U Centralnoafričkoj Republici se održavaju predsednički, zakonodavni i lokalni izbori u kontekstu ukidanja ograničenja mandata (referendum 2023.), decenije oružanih sukoba i prisustva stranih bezbednosnih snaga. Registrovano je oko 2,3 miliona birača, deo opozicije bojkotuje izbore, a zabrinutost izazivaju organizacioni i bezbednosni izazovi. Ishod će uticati na trajanje Touaderine vlasti, stabilnost i spoljnopolitičke veze zemlje.
Izbori u Centralnoafričkoj Republici: Ko se kandiduje i šta je u igri?
Supporters of presidential candidate Faustin-Archange Touadera react during a campaign before Sunday’s second round election against longtime opposition candidate Anicet-Georges Dologuele, in Bangui, Central African Republic, February 12, 2016 [File: Siegfried Modola/Reuters]
Građani Centralnoafričke Republike (CAR) izlaze u nedelju na sporne predsedničke, zakonodavne i lokalne izbore koji bi, po prvi put u istoriji zemlje, mogli da produže mandat predsednika Faustina-Archange Touadere iznad dosadašnjeg limita. Izbori se održavaju u kontekstu decenije sukoba, prisustva stranih vojnih snaga i dubokih socioekonomskih izazova.
Zašto su ovi izbori kontroverzni?
U avgustu 2023. održan je referendum koji je ukinuo ograničenja broja predsedničkih mandata i produžio trajanje jednog mandata na sedam godina. Kritičari kažu da je promena ustava pravila put za Touaderinu novu kandidaturu. Dodatnu zabrinutost izazvala su kašnjenja pri potvrđivanju kandidatura nekih istaknutih opozicionih lidera, što je navelo deo opozicije — Republikanski blok za odbranu ustava (BRDC) — da bojkotuje izbore i birački proces nazove "farsom".
Bezbednosni i organizacioni izazovi
CAR već dugo pati od oružanih sukoba: nakon puča Seleke 2013. usledio je i rast Anti-balaka, što je dovelo do masovnog nasilja i raseljavanja (procene govore o oko milion raseljenih). Za bezbednost su ključni strani akteri — jedinice grupe Wagner koje podržava Moskva i međunarodna misija UN (MINUSCA). Dok su strane trupe pomogle u stabilizaciji većih gradova, pojavile su se optužbe za kršenja ljudskih prava i zabrinutost zbog dugoročne zavisnosti od stranih boraca.
Russian President Vladimir Putin and Central African Republic’s President Faustin-Archange Touadera shake hands as they meet in Moscow, Russia, January 16, 2025 [File: Evgenia Novozhenina/Reuters]
Izborna administracija suočava se sa logističkim problemima: registrovano je oko 2,3 miliona birača (od čega oko 749.000 novih registracija od 2020.), a u zemlji ima približno 6.700 izbornih mesta. Nacionalno izborno veće pomerilo je opštinske izbore sa avgusta na decembar, navodeći nedostatak sredstava i tehničke probleme, što je pojačalo sumnje u spremnost nadležnih.
Ko su glavni kandidati?
Faustin-Archange Touadera (68)
Matematičar i bivši rektor Univerziteta u Banguiu, Touadera vodi vladajući Pokret ujedinjenih srca (MCU). Bio je premijer (2013–2015), a izabran je za predsednika 2016. i 2020. Touadera je favorit i kampanju zasniva na obećanjima mira, bezbednosti i infrastrukturnog razvoja. Njegova administracija beležila je određene infrastrukturne projekte ali i optužbe za gušenje opozicije i manipulacije izborima. Poznat je i po kontroverznim sigurnosnim partnerstvima: saradnji sa Rusijom i angažovanju plaćenika grupe Wagner, kao i po uvođenju bitkoina kao zakonskog sredstva plaćanja 2022. (projekat je napušten posle oko godinu dana).
Henri-Marie Dondra (59)
Bivši ministar finansija i premijer (2021–2022), Dondra se kandiduje pod Republikom jedinstva (UNIR). Njegova nominacija odobrena je tek sredinom novembra nakon optužbi da poseduje konžansko državljanstvo, koje je on demantovao. Dondra se pozicionira kao iskusni ekonomista i reformista koji želi jače veze sa međunarodnim partnerima.
A campaign billboard of presidential candidate Anicet-Georges Dologuele, of the Union for Central African Renewal (URCA), stands before the presidential election scheduled for December 28, in Bangui, Central African Republic, December 24, 2025 [Leger Serge Kokpakpa/Reuters]
Anicet-Georges Dologuele (68)
Lider URCA i bivši premijer iz 1990-ih, Dologuele je prekinuo opozicioni bojkot da bi se kandidovao. Njegov status dvojnih državljanstava bio je sporan: u septembru je najavio odricanje od francuskog državljanstva, a u oktobru su mu podignute sporne pravne prepreke koje su kasnije uklonjene, što mu je omogućilo uvrštavanje na listu kandidata. Nudi povratak većeg učešća institucija i jače međunarodne veze.
Ostali kandidati
Aristide Briand Reboas (46) iz Hrišćansko-demokratske partije, Serge Djorie (49) — lekar i bivši vladin portparol, i Eddy Symphorien Kparekouti — građevinski inženjer i nezavisni kandidat, takođe se kandiduju s fokusom na komunalne usluge, zdravstvo i smanjenje siromaštva.
Ekonomija i životni standard
CAR ima oko 5,5 miliona stanovnika i bogata je prirodnim resursima (dijamanti, zlato, uran), ali je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta: preko 60% stanovništva živi u siromaštvu, rast BDP je spor (oko 1,5% godišnje), samo ~16% domaćinstava ima pristup električnoj energiji, a internet koristi oko 7–8% populacije. Indeks ljudskog razvoja 2022. rangirao je CAR na 191. mesto od 193 zemlje.
Šta je dalje?
Ako nijedan kandidat ne osvoji apsolutnu većinu, sledi drugi krug. Posmatrači i nevladine organizacije prate proces zbog rizika od manipulacija i mogućeg izostanka slobodnog i fer okršaja. Dugoročna stabilnost zavisiće od uspeha mirovnih dogovora, integracije oružanih grupa i sposobnosti države da smanji zavisnost od stranih vojnih aparata i poboljša ekonomske uslove.
Ključ: Ovi izbori se ne tiču samo ko će biti predsednik — već i održivosti mira, legitimiteta vlasti i pravca spoljne politike zemlje.
Pomozite nam da budemo bolji.
