Naučnici Upozoravaju: Atlantski Okean Na Ivici Prekretnice — Preti Li Kolaps AMOC‑a?

Mnogi od nas more i okean uzimaju zdravo za gotovo — mesto za odmor, surfovanje ili uživanje na plaži. Međutim, klimatolozi upozoravaju da bi Atlantski okean mogao dostići kritičnu tačku nakon koje će oporavak postati izuzetno težak. Preko 71% Zemljine površine prekriveno je vodom, a Atlantski okean, drugi po veličini, zauzima oko 41,1 milion kvadratnih milja (približno jednu petinu površine planete). Zbog toga je stanje Atlanskog okeana ključno za globalnu klimu i život na kopnu.

Šta je AMOC i zašto je važan?

AMOC (Atlantska meridionalna obrtna cirkulacija) je složen sistem morskih struja koji Met Office često opisuje kao "pokretnu traku" koja prenosi toplotu i utiče na klimatsku ravnotežu između Severne i Južne hemisfere. AMOC pomaže u prenosu toplije, slanije vode na sever i hladnijih, gušćih voda na jug, čime reguliše regionalne temperature i padavine.

View of Earth from space. - UrbanArtr/Shutterstock

Kako AMOC održava život u moru

Proces uzdizanja hladne, nutrijentima bogate vode na površinu (eng. upwelling) omogućava cirkulaciju nutrijenata kao što su fosfati, što podržava fitoplankton — osnovu morske hranidbene mreže. Održavanje ovog krhkog balansa presudno je za ribarstvo, biodiverzitet i apsorpciju CO₂ u okeanima.

Nove naučne zabrinutosti

Studija Rene M. van Westena i saradnika, objavljena u časopisu Hydrology and Earth System Sciences (novembar 2025), upozorava da AMOC može oslabiti ili čak kolabirati usled antropogenih klimatskih promena. Istraživači iz Royal Netherlands Meteorological Institute modelirali su više scenarija i ukazuju na širok spektar mogućih posledica — od regionalnih promena padavina do globalnih poremećaja u razmeni toplote između hemisfera.

Photograph of the Atlantic Ocean near the coast of Nantucket. - Wikimedia Commons / Andywallxyz, resized and cropped, CC BY-SA 4.0.

"Očekuje se da će AMOC oslabiti ili kolabirati pod uticajem antropogenih klimatskih promena." — Rene M. van Westen et al., HESS (2025)

Mogući uticaji na klimu i društvo

• Smanjenje padavina u Evropi: Modeli pokazuju da kolaps AMOC‑a može voditi ka sušnijim uslovima u velikom delu Evrope, sa većim rizikom od ekstremnih letnjih temperatura, suše i ugrožavanja poljoprivrede.
• Globalne klimatske posledice: AMOC efektivno hladi Južnu i zagreva Severnu hemisferu — njegovo slabljenje može poremetiti obrasce klime širom sveta.
• Uticaj na morske ekosisteme: Promene cirkulacije i temperature mogu smanjiti upwelling, ugroziti fitoplankton i narušiti lance ishrane i ribolov.
• Vremenski okvir i neizvesnost: Prema autorima, značajniji i dugotrajniji efekti verovatno se neće manifestovati tokom XXI veka, već nakon 2100. godine, ali postoje velike regionalne i scenarijske razlike.

Šta možemo (i treba) uraditi?

Iako postoji neizvesnost u tačnim vremenima i obimu promena, stručnjaci ističu potrebu za hitnim smanjenjem emisija stakleničkih gasova, jačanjem monitoringa okeana i investiranjem u klimatska istraživanja. Zaštita kopnenih ekosistema (npr. šuma) i promene u poljoprivredi takođe mogu ublažiti pritisak na klimatski sistem.

Zaključak: Studija upozorava na ozbiljan i globalan rizik — slabljenje ili kolaps AMOC‑a bi imao široke posledice po klimu, poljoprivredu i morske ekosisteme. Iako su veći efekti predviđeni nakon 2100. godine, odmah su potrebne akcije i veće ulaganje u praćenje i klimatsku nauku kako bi se smanjio rizik i unapredile strategije prilagođavanja.