AMOC, važan sistem morskih struja koji prenosi toplotu iz tropa ka severu, usporava i postoji rizik od njenog kolapsa, što bi moglo doneti oštra zahlađenja u Evropi i poremećaje padavina. Istraživači sa Univerziteta u Utrehtu predlažu kontroverznu meru — izgradnju velike brane u Beringovom moreuzu (CBS) — koja bi smanjila dotok slatke vode i potencijalno ojačala AMOC. Simulacije pokazuju da bi zatvaranje do 2050. moglo sprečiti kolaps u određenim scenarijima, ali plan nosi velike tehničke, ekološke i političke rizike; prioritet ostaje smanjenje emisija CO2.
AMOC U Opasnosti: Naučnici Predlažu Ogromnu Branu u Beringovom Moreuzu
Scientists Want to Build a Huge Ocean DamKarl Hendon - Getty Images
Atlantska meridionalna obrtna cirkulacija (AMOC) — ogromni sistem morskih struja koji prenosi toplotu između tropskih i severnih predela Atlantika — pokazuje znakove usporavanja. U najgorem scenariju, potpuni kolaps ove cirkulacije mogao bi znatno ohladiti Zapadnu Evropu, poremetiti monsunske režime i podići nivo mora duž atlantske obale.
Šta predlažu naučnici?
Istraživači Jelle Soons i Henk Dijkstra sa Univerziteta u Utrehtu objavili su kontroverzan predlog: izgradnju velike barijere ili brane preko Beringovog moreuza — takozvano veštačko zatvaranje Beringovog moreuza (CBS). Cilj je smanjiti dotok manje slane (slatke) vode iz Pacifika u Arktik i dalje u Severni Atlantik, čime bi se povećala salinitet i gustina vode u severnim latitudama i potencijalno ojačala AMOC.
Zašto bi to uticalo na AMOC?
AMOC deluje tako što gustije (hladnije i slanije) vode tonu u severnom Atlantiku i „vraćaju“ se nazad. Ubrizgavanje velike količine slatke vode smanjuje gustinu površinskih voda i usporava tonuće procese. Historički podaci pokazuju da su velike dotoke slatke vode doprinele prethodnim prekidima cirkulacije pre oko 12.000 godina; autori predloga navode da smanjenje takvog dotoka može pomoći da AMOC ostane aktivan.
Rezultati simulacija i ograničenja
Soons i Dijkstra su koristili klimatske modele, uključujući napredne simulacije na snažnim računarima, i izračunali da bi zatvaranje moreuza do oko 2050. godine u određenim scenarijima emisije CO2 moglo sprečiti ozbiljan pad AMOC-a. Međutim, ti rezultati zavise od modela i pretpostavki; autori i drugi naučnici naglašavaju velike nesigurnosti.
"Očekujemo da će [brana] imati veliki uticaj na regionalni ekosistem, i zato želimo da naglasimo da su napori za smanjenje emisija CO2 poželjnija opcija da se izbegne kolaps AMOC-a. Ali ako to ne bude realizovano, pravovremeno čovekovo zatvaranje može sprečiti kolaps pod određenim klimatskim uslovima." — Soons i Dijkstra
Rizici, tehnički i etički izazovi
Projekat ovakvog obima nosi ogromne tehničke, ekološke i političke posledice: promena cirkulacija može uticati na lokalne i udaljene ekosisteme, ribolov, meteorološke obrasce i nivo mora. Postoje i pravna i geopolitička pitanja (ko gradi, ko upravlja, ko snosi posledice). Naučnici se ne slažu oko toga koliko je trenutni pad AMOC-a uzrokovan ljudskim delovanjem naspram prirodnih varijacija, niti kada bi kolaps mogao nastupiti — procene variraju od decenija do nekoliko vekova.
Šta je potrebno dalje?
Autori i nezavisni stručnjaci ističu potrebu za: bolje merenim podacima u Arktiku i severnom Atlantiku, preciznijim klimatskim modelima, procenama uticaja na ekosisteme i međunarodnim diskusijama o etici i upravljanju takvim intervencijama. U međuvremenu, smanjenje emisija stakleničkih gasova ostaje najsigurnija i najpoželjnija strategija za dugoročnu stabilizaciju klime.
Zaključak
Predlog izgradnje brane u Beringovom moreuzu je radikalan i podstiče važnu debatu o tome kako, i da li uopšte, koristiti geo-inženjering protiv najvećih klimatskih rizika. Iako modeli sugerišu da bi zatvaranje moglo sprečiti kolaps AMOC-a u nekim scenarijima, mera nosi velike neizvesnosti i potencijalne neželjene posledice — zbog čega je prioritet i dalje smanjenje emisija CO2 i bolje naučno razumevanje sistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
