Nova studija pokazuje da velike morske vetrofarme u Severnom moru mogu značajno uticati na regionalne obrasce vetra i padavina: padavine mogu porasti iznad samih farmi, ali opasti do 10%–15% u nekim priobalnim oblastima zbog smanjenog prenosa vlage ka kopnu. Brzina vetra na ~10 m može pasti za 4–7 mph (≈6–11 km/h). Autori ne predlažu zaustavljanje projekata, već pozivaju na uključivanje ovih saznanja u dalje planiranje i optimizaciju rasporeda.
Ogromne morske vetrofarme u Severnom moru mogle bi smanjiti padavine na obali, pokazuje studija
Dan Kitwood/Getty Images
Evropska unija planira ambicioznu ekspanziju morskih vetroelektrana u Severnom moru — cilj je 60 GW do 2030. i 300 GW do 2050. godine. Nova studija nemačkih istraživača ukazuje na neočekivane posledice: veliki broj turbina može promeniti lokalne i regionalne obrasce vetra i padavina.
Glavni nalazi
Autori procenjuju da bi u nekim priobalnim zonama količina padavina mogla da opadne za 10%–15% zbog usporavanja vetra i smanjenog prenosa vlage prema kopnu. Prema modelima, brzina vetra na oko 33 stope (≈10 m) iznad nivoa mora mogla bi da padne za 4–7 milja na sat (≈6–11 km/h).
Istovremeno, vetroturbine pojačavaju vertikalno mešanje vazduha, pa se iznad farmi formiraju oblaci i padavine koje mogu porasti za 12%–18%. Međutim, vazdušni masivi koji potom nastave put ka obali sadrže manje vlage, što objašnjava predviđeno smanjenje padavina u delovima Danske, Nemačke i Holandije (do ~15%) i do oko 8% u zapadnom delu Britanije.
Thomas Roell/Getty Images
Šta to znači za planiranje i životnu sredinu
Jedan od autora naglašava da studija nije poziv na obustavu projekata, već apel da se ovakvi uticaji uzmu u obzir pri daljem planiranju. Moguća rešenja uključuju promenu rasporeda turbina, odabir optimalnih lokacija, i tehnološke inovacije (npr. turbina bez lopatica koje su pominjane u radu) kako bi se ublažili neželjeni efekti.
Balansiranje koristi i rizika: Iako je potrebno uzeti u obzir lokalne klimatske i ekološke posledice, treba ih uporediti sa značajnim dugoročnim koristima energetske tranzicije i smanjenjem emisija štetnih gasova.
Dodatni ekološki efekti
Autori takođe ukazuju na moguće posledice po morski život — neke studije pokazuju promene u migracionim obrascima pripljuka (porpoisa), a postoji i rizik za ptice koje mogu naletati na lopatice. To dodatno naglašava potrebu za multidisciplinarnim istraživanjima pre i tokom gradnje velikih vetroparkova.
Zaključak
Studija sugeriše da je važno planiranje vetroelektrana uz saradnju naučnika, projektanata i donosilaca odluka kako bi se ostvarila energijska tranzicija bez nepotrebnih lokalnih štetnih posledica. Prudentan pristup može omogućiti proizvodnju obnovljive energije, istovremeno minimizirajući negativne uticaje na klimu i biodiverzitet.
Pomozite nam da budemo bolji.
