Offshore vetroparkovi: Čista energija i veštački grebeni — ali 86% uticaja na ekosisteme je nepoznato

Offshore vetroparkovi širom sveta postaju ključni izvor čiste energije, obezbeđujući velike količine struje bez emisija koje prate fosilna goriva. Međutim, kako se projekti pomeraju u dublje i udaljenije vode, posledice po morske ekosisteme još nisu dovoljno istražene.

Šta znamo

Studije i posmatranja pokazuju da turbine mogu imati i pozitivne i negativne efekte na more. Njihove konstrukcije često funkcionišu kao veštački grebeni i privlače ajkule, raže, razne ribe i rakove, dok istovremeno mogu ograničiti štetne prakse ribarenja poput tralanja po dnu. Na makro nivou, zamena uglja i gasa vetrom na moru značajno smanjuje emisije štetnih gasova i zagađenje vazduha.

Šta je nepoznato (i zašto je to važno)

Međutim, ključna studija iz 2025. godine zaključuje da je oko 86% mogućih uticaja offshore vetra na usluge ekosistema i dalje nepoznato. Neka od mogućih, ali ne potpuno potvrđenih, pitanja uključuju promene u stratifikaciji vode (raspored slojeva po gustini i temperaturi), pomeranje sedimenta, lokalno zagrevanje površine (jedna studija je zabeležila dugoročno zagrevanje od ~0,36 °F, što je oko 0,2 °C) i šire promene u cirkulaciji vazduha i morskih struja.

Već utvrđeni rizici

Već postoje jasni rizici: sudari ptica i slepih miševa sa turbinama, buka tokom izgradnje koja može narušiti komunikaciju i ponašanje kitova i drugih morskih vrsta, i lokalne promene staništa koje mogu nepovoljno uticati na određene vrste. U nekim oblastima, naročito za morske ptice, predviđeni uticaji mogu biti vrlo veliki.

Primeri iz prakse

Postoje i ohrabrujući rezultati: švedski developer Hexicon tvrdi da vetroparkovi i ribarstvo mogu koegzistirati u istom prostoru, dok je u norveškom projektu Hywind Tampen rizik od sudara ptica bio manji od očekivanog. Istovremeno, globalne procene ukazuju da vetroparkovi u energetskom sistemu nadoknađuju znatno veće emisije nego što se emituje tokom njihove izgradnje.

Kako smanjiti rizike

Mnogo potencijalnih rizika može se ublažiti boljim planiranjem i praksama. Ključne mere su:

• Ekosistemsko prostorno planiranje koje izbegava važna staništa;
• Karte osetljivosti i integrisani standardi za procenu uticaja prilikom odobravanja projekata;
• Tehnička rešenja poput bubble curtains za smanjenje buke prilikom zabijanja pilota i sistematsko praćenje kablova i sidara;
• Primena alternativnih materijala i dizajna koji su pogodniji za biodiverzitet;
• Restauracione mere, npr. postavljanje kamena oko temelja kako bi se podstaklo obnavljanje ostriga i drugih organizama.

Ograničenja i oprez

Stručnjaci upozoravaju da lokalni benefiti poput stvaranja veštačkih grebena ne smeju biti shvaćeni kao univerzalno rešenje. Potencijalne promene u oceanografskim procesima zahtevaju dugoročna istraživanja, posebno van Evrope, gde je većina podataka do sada prikupljena.

„Ciljamo na tri C — climate, conservation i communities“ — Louise Combret, The Nature Conservancy.

Zaključak

Offshore vetroparkovi predstavljaju važan alat za smanjenje klimatskih emisija i mogu doneti lokalne koristi morskoj biodiverzitetu. Ipak, velik deo njihovih posledica po ekosisteme ostaje nepoznat. Potreban je balans: brza ekspanzija mora ići ruku pod ruku sa rigoroznim naučnim praćenjem, pametnim prostornim planiranjem i ciljanom primenom mera ublažavanja rizika.