2025. je donela ključna otkrića o neandertalcima: dokazi da su možda kontrolisali vatru pre >400.000 godina, primeri kanibalizma i mogući simbolički predmeti u okeru. Genetske studije otkrile su varijante (AMPD1, ADSL, NOVA1, PIEZO1, Rh) koje su uticale na metabolizam, razvoj i majčinsko‑fetalnu kompatibilnost. Kombinacija kulturnih, ekoloških i genetskih faktora pomaže da bolje razumemo njihov nestanak.
10 Otkrića O Neandertalcima U 2025: Šta Nam Govore Njihova Biologija I Kultura
Credit: WHPics, Paul Campbell, and Attie Gerber via Getty Images; collage by Marilyn Perkins
Neandertalci su vekovima izazivali pažnju naučnika i šire javnosti. Do pre nekoliko decenija često su smatrani primitivnim „ćorsokakom“ ljudske evolucije, ali nalazi iz 2025. dodatno brišu tu zastarelu sliku: pokazuje se da su imali sofisticirane tehnike, kulturne prakse i genetske karakteristike koje su imale stvarne posledice u interakcijama sa Homo sapiens-ima.
Credit: Craig Williams/The Trustees of the British Museum
Glavna otkrića iz 2025.
1. Kontrola vatre pre >400.000 godina
U Suffolku (Engleska) pronađeni su crvenkasta glina, vatrom oštećeni kremeni alati i sitni listići pirita — mineral koji iskre pri udaru o flint. Kombinacija ovih elemenata ukazuje na namerno pravljenje i održavanje vatre, što je jedno od najvažnijih tehnoloških postignuća u preranoj ljudskoj istoriji. Ostaje otvoreno pitanje da li je ta veština izum neandertalaca ili nasledstvo od ranijih hominina.
Credit: Getty Images
2. Dokazi o kanibalizmu blizu kraja njihove istorije
U pećinskom sistemu Goyet (Belgija) otkriveni su skeletni ostaci šestoro pojedinaca sa tragovima obrada mesa, datovani na oko 45.000 godina. Analiza sugeriše da je moglo doći do selektivnog napada na ranjive članove grupe — moguće žene i decu — mada poreklo napadača (neandertalci ili rani moderni ljudi) nije potpuno razjašnjeno.
Credit: Álvarez-Alonso et al. 2025;CC BY 4.0
3. Najstariji otisak prsta u okeru?
Kamen veličine krompira pronađen u Španiji sadrži otisak prsta u crvenom okeru, star oko 43.000 godina. Tim smatra da kamen ima i elemente koji podsećaju na figurativni prikaz (poput lica), što, ako se potvrdi, predstavlja snažan pokazatelj simboličkog ponašanja kod neandertalaca. Deo stručne zajednice ostaje skeptičan, ali otisak prsta je dobro dokumentovan.
Credit: d'Errico et al., Sci. Adv. 11, eadx4722;CC BY 4.0
4. "Kredice" od okera iz Krima
Tri oštrena komada okera pronađena na lokalitetu u Krimu datirana su na oko 100.000 godina. Pokazatelji ponovljenog oštrenja sugerišu da su služili za crtanje ili druge kulturne svrhe, a ne samo za praktične zadatke poput pripreme koža. Tumačenja se razlikuju — moguće je i dobijanje praha za razne namene — ali nalaz doprinosi slici neandertalaca kao kulturno delatne grupe.
Credit: Chris Ryan/Getty Images
5. Gen AMPD1 i fizička izdržljivost
Istraživanje je pokazalo da varijanta gena AMPD1, nasledna od neandertalaca i prisutna kod nekih današnjih ljudi, može ograničavati sposobnost brzog stvaranja ATP-a tokom intenzivnog napora. To je povezano sa nižom verovatnoćom postizanja vrhunskih atletskih rezultata, ali verovatno nije bio presudan faktor u izumiranju neandertalaca.
Credit: Joe McNally via Getty Images
6. Izloženost olovu i NOVA1
Analiza 51 zuba ukazala je na povremenu izloženost olovu kod ranih hominina tokom gotovo 2 miliona godina. Moderna ljudska linija nosi specifičnu verziju gena NOVA1 koja može pružati veću otpornost na oštećenja od olova i istovremeno je povezana sa razvojem moždanih funkcija i govorom. Autori sugerišu da je to moglo dati tek manju prednost Homo sapiens-ima u odnosu na neandertalce.
Credit: imageBROKER.com via Alamy
7. "Fabrika masti": prikupljanje koštane srži
Analiza oko 200 životinjskih kostiju iz slojeva starosti ~125.000 godina pokazuje namerno lomljenje i kuvanje kostiju radi vađenja srži i masti — tehnika važna za dobijanje kalorijski bogate hrane i sprečavanje trovanja od previše proteina. Ovo ukazuje na planiranu strategiju čuvanja masti i sličnosti u prehrambenim strategijama sa nekim ranim populacijama Homo sapiens-a.
Credit: Getty Images
8. Enzim ADSL i eksperimentalni podaci
Neandertalska verzija enzima ADSL pokazala se aktivnijom nego u modernih ljudi. U eksperimentima su miševi sa modernom, ljudskom verzijom ADSL-a pokazali bolje performanse u testovima u potrazi za vodom, što ukazuje na moguće razlike u neuronalnim funkcijama. Međutim, direktna veza između neandertalske varijante i značajnih kognitivnih ograničenja još uvek nije potvrđena.
Credit: Allan Henderson (CC BY 2.0)
9. Usko grlo populacije (~110.000 godina)
Analiza malih kostiju unutrašnjeg uha ukazuje na nagli pad morfološke raznolikosti pre oko 110.000 godina — signal populacijskog uskog grla. Takav pad varijabilnosti mogao je služeći kao početni korak u smanjenju populacione otpornosti na klimatske i druge pritiske.
Credit: Alamy
10. Krvne varijante i majčinsko‑fetalna inkompatibilnost
Studije su identifikovale neandertalske varijante u Rh antigenu i genu PIEZO1 koje bi, u slučaju mešanja sa Denisovanima ili ranim Homo sapiens-ima, mogle dovesti do ozbiljnih problema u trudnoći (anemija fetusa, pobačaji, ograničen rast). Iako nijedna varijanta sama verovatno nije izazvala izumiranje, kombinacija genetske inkompatibilnosti, smanjenja broja i ekoloških pritisaka mogla je doprineti njihovom kraju.
Zaključak: Nalazi iz 2025. dodatno potvrđuju da su neandertalci bili tehnološki i kulturno složeniji nego što se ranije verovalo, a genetski podaci pomažu da se razumeju njihove biološke prednosti i slabosti u susretu sa Homo sapiens-ima.
Pomozite nam da budemo bolji.
