Studija Marije Branyas (preminule sa 117 godina) pokazuje da su njen genetski profil i biološki markeri mogli doprineti izuzetno dobrom zdravlju u poodmaklom dobu. Ustanovljeni su niski nivoi upale, povoljan lipidni profil, imuni i mikrobiom koji podsećaju na mlađe osobe, ali i neobično kratki telomeri. Autori upozoravaju da su potrebne veće studije da bi se ovi nalazi potvrdili i primenili šire.
DNK Studija 117-Godišnje Marije Branyas Otkriva Mogućnosti Za Duži, Zdrav Život
A sepia tone portrait of a young woman
Maria Branyas, koja je preminula 2024. kao najstarija živa osoba sveta sa 117 godina, bila je predmet opsežne analize krvi, pljuvačke, urina i stolice. Novo istraživanje iz Barselone sugeriše da su neki njeni biološki i genetski markeri objašnjenje za izuzetno dobro zdravlje uprkos visokim godinama.
Maria Branyas on her 117th birthday. (Family archive of Maria Branyas Morera/Wikimedia Commons/PD)
Glavni nalazi
Istraživači iz Josep Carreras Leukaemia Research Institute otkrili su da su ćelije Marije Branyas imale osobine koje su biološki sličnije značajno mlađim osobama. Njeni uzorci pokazali su:
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
- Izuzetno nizak nivo sistemske upale;
- Povoljan lipidni profil — vrlo niska vrednost "lošeg" holesterola i triglicerida uz visok nivo "dobrog" HDL holesterola;
- Imuni sistem i crevni mikrobiom sa markerima koji podsećaju na mlađe starosne grupe;
- Prisutnost retkih genetskih varijanti povezanih s dugovečnošću, funkcijom imunog sistema i očuvanjem srca i mozga.
Telomere i neočekivani uvid
Zanimljiv i kontradiktoran nalaz bio je „značajno trošenje" telomera — struktura na krajevima hromozoma koja se obično povezuje sa starenjem. Dok su kraći telomeri generalno povezani s većim rizikom od smrtnosti, autori ističu da kod najstarijih pojedinaca telomere možda nisu pouzdan marker starosti. Hipoteza je da kraći telomeri mogu ograničiti dugovečnost pojedinačnih ćelija i time umanjiti rizik od nekontrolisanog rasta tumora.
Younger features and aging features of Maria Branyas. (Santos-Pujol et al.,Cell Reports, 2025)
„Ekstreman ljudski životni vek, predstavljen supercentenarima, predstavlja paradoks u razumevanju starenja: uprkos poodmaklom dobu, oni zadržavaju relativno dobro zdravlje,“ pišu istraživači Eloy Santos-Pujol i Aleix Noguera-Castells.
Značaj i ograničenja studije
Iako su rezultati intrigantni, istraživanje se zasniva na jednom izuzetnom slučaju i ne može se direktno generalizovati. Autori naglašavaju potrebu za većim kohortama kako bi se potvrdili ovi markeri i utvrdile moguće primenljive strategije za produženje zdravog životnog veka. Pored genetike, Branyas je vodila mentalno, socijalno i fizički aktivan život, i verovatno je da su ulogu igrali i životni stil i okolinski faktori — na primer, mediteranska ishrana bogata jogurtom mogla je doprineti povoljnom mikrobiomu.
Zaključak
Studija objavljena u časopisu Cell Reports Medicine pruža retku i vrednu pojedinačnu analizu koja otvara nova pitanja o biološkim putanjama dugovečnosti. Nalazi podstiču dalja istraživanja o biomarkerima zdravog starenja i potencijalnim strategijama za povećanje očekivanog životnog veka, ali naučna zajednica poziva na oprez dok se rezultati ne potvrde u većim ispitivanjima.
Napomena: Ranija verzija teksta objavljena je u septembru 2025. godine.
Pomozite nam da budemo bolji.
