Heinz von Foerster 1960. godine ekstrapolacijom je izračunao mogući datum demografske katastrofe: 13. novembar 2026. Predložio je i kontrolu rađanja ("peoplo‑stat"), ali su kritičari ukazali na ograničenja njegove metodologije. Simbolični "Sat Smrti" je početkom 2025. postavljen na 89 sekundi do ponoći, što upozorava na rastuće globalne rizike, ali ne znači neizbežan, tačno datovan kraj sveta.
Smak sveta 2026? Šta zaista znači predviđanje Heinza von Foerstera i 'Sat Smrti'
Late physicist Heinz von Foerster predicted back in 1960 that the world would end in 2026. At the start of 2025, the "Doomsday Clock" moved another second towards "midnight," which would mean the destruction of humanity.
Da li nas čeka kraj sveta 13. novembra 2026? Takvo precizno predviđanje potiče iz rada fizičara i teorijskog cybernetičara Heinza von Foerstera iz 1960. godine, koje je svojevremeno citirao i Time. Ipak, važno je razumeti kontekst, metodologiju i savremene demografske podatke pre nego što se poveruje dramatičnim zaključcima.
Ko je bio Heinz von Foerster? Von Foerster (1911–2002) bio je austrijsko-američki fizičar i jedan od pionira kibernetike i teorije sistema. U tekstu objavljenom 1960. u časopisu Science analizirao je obrasce rasta svetske populacije i, koristeći ekstrapolaciju ubrzanog rasta, izveo datum koji je nazvao „najverovatnijim“ za demografsku katastrofu: 13. novembar 2026.
„Naša pra‑praunučad neće umreti od gladi. Biće ugušena.“
Von Foerster je upozoravao da, ako trend ubrzanog rasta ostane neometan, ni tehnološki napredak u proizvodnji hrane neće moći da prati krivinu populacije. Kao rešenje predlagao je mehanizam kontrole rađanja koji je nazvao „peoplo‑stat“ i navodio mere poput visokih poreza za porodice sa više od dvoje dece.
Koliko je njegovo predviđanje verodostojno?
Iako je intrigantno, von Foersterovo predviđanje ima značajna ograničenja. Njegova metoda je zasnovana na jednostavnoj ekstrapolaciji trenda koja ne uzima u obzir demografske promene koje su kasnije postale uočljive: pad stopa nataliteta u mnogim delovima sveta, ekonomski i socijalni uticaji urbanizacije, obrazovanja i zdravstvene zaštite. Kritičari tada i kasnije ističu da eksponencijalni rast retko ostaje nepromenjen i da bi prirodni i društveni faktori prekinuli takav trend.
Šta ima veze „Sat Smrti"?
Paralelno s istorijskim predviđanjem, simbolički "Sat Smrti" (Doomsday Clock) od strane Bulletin of the Atomic Scientists početkom 2025. postavljen je na 89 sekundi do ponoći. Sat, osnovan 1947. godine, meri simbolički rizik od globalne samouništenja — prvobitno nuklearnog, a u novije vreme i kroz faktore kao što su klimatske promene, veštačka inteligencija i dezinformacije. Dan Holz, predsednik Naučno‑bezbednosnog odbora, istakao je da je pomeranje sata upozorenje da u mnogim oblastima nema dovoljno napretka, pa su rizici porasli.
Zaključak
Datum iz von Foersterovog rada danas treba smatrati istorijskom kuriozitetom i primerom kako matematičke ekstrapolacije mogu zvučati dramatično kada ne uključe promene u ponašanju društva i tehnologije. Međutim, simbolika "Sata Smrti" podseća da postoje stvarni, merljivi rizici po opstanak čovečanstva — od nuklearne pretnje do klimatskih promena i tehnologije — koji zaslužuju pažnju i delovanje. Umesto panike, korisniji je informisan, kritički pristup i politička volja za rešavanje stvarnih pretnji.
Pomozite nam da budemo bolji.
