AT2025ulz je neobičan kosmički događaj koji je istovremeno pokazao osobine i kilonove i supernove, zbog čega naučnici predlažu novu kategoriju — superkilonova. Gravitacioni talasi zabeleženi su 18. avgusta 2025. od strane LIGO-a i Virgo-a, a Zwicky Transient Facility je registrovao izvor koji je prvo bio crven, pa je potom postao plav i pokazao tragove vodonika. Hipoteza sugeriše da se prvobitna supernova „podelila“ i stvorila dva neutronska jezgra koja su se kasnije spojila i eksplodirala kao kilonova.
Astronomi Moguće Uhvatili Zvezdu Koja Se 'Podelila' — Otkrivena Moguća „Superkilonova“ AT2025ulz
Credit: Caltech/K. Miller and R. Hurt (IPAC)
Tim istraživača iz različitih opservatorija opisuje neobičan događaj označen kao AT2025ulz, koji kombinuje karakteristike supernove i kilonove. Događaj je zabeležen detekcijama gravitacionih talasa i promenama u bojama i spektru svetlosti izvora, što je navelo naučnike da predlože novu, hipoteznu klasu eksplozija: superkilonova.
Detekcije i neočekivani tok događaja
Dana 18. avgusta 2025. dve interferometrijske opservatorije, LIGO (SAD) i Virgo (Evropa), registrovale su snažan signal gravitacionih talasa koji je upućivao na spajanje dva masivna objekta. Nekoliko sati kasnije, Zwicky Transient Facility u Kaliforniji uočio je crveni, brzo slabljeni izvor — svetlosni potpis koji podseća na kilonovu, eksploziju praćenu stvaranjem teških elemenata poput zlata.
Nekoliko dana posle toga izvor se neočekivano osvetlio, promenio boju u plavu i u spektru je pokazao široke tragove vodonika — tipičan potpis supernove. Takva kombinacija osobina zbunila je posmatrače i navela istraživače da razmotre alternativne scenarije.
Hipoteza: Superkilonova
Istraživači predlažu da je AT2025ulz možda slučaj u kojem je prvobitna zvezda eksplodirala kao supernova, pri čemu su se u ostacima formirala dva manja neutronska jezgra. Ta dva neutronska objekta, zarobljena u otpadnim materijalima supernove, zatim su se spojila i proizvela kilonovu — dakle dve eksplozije u istoj oblasti, čiji su signali međusobno uticali i delimično se preklopili.
Hipotezu podržavaju podaci o gravitacionim talasima koji sugerišu da je najmanje jedan od objekata imao masu manju od mase Sunca. Takav nalaz je neočekivan i mogao bi ukazivati na novu fizičku dinamiku pri završetku života masivnih zvezda.
„Svi su intenzivno pokušavali da posmatraju i analiziraju, ali je onda počelo da liči više na supernovu i neki astronomi su izgubili interes. Mi nismo,“ rekao je Mansi Kasliwa, vodeći autor studije sa Caltecha.
Zašto je ovo važno
Ako se potvrdi, AT2025ulz bi mogao označiti novu klasu eksplozija — superkilonovu — koja povezuje procese koji dovode do klasičnih supernova i onih koji proizvode kilonove. Do sada je jedina potvrđena kilonova bila povezana sa događajem GW170817 (2017), a kilonove su općenito mnogo ređe od supernova. Potvrda superkilonove promenila bi naše razumevanje poslednjih faza života masivnih zvezda i formiranja teških elemenata u kosmosu.
Šta sleduje
Autori studije, objavljene u The Astrophysical Journal Letters, pozivaju na dodatna posmatranja i modeliranje kako bi se proverile alternativne interpretacije. Naučna zajednica ostaje oprezna: izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze, a trenutni rezultati su snažni, ali još uvek ne konačni.
Pomozite nam da budemo bolji.
