Kako arapska guma (gum arabic) hrani rat u Sudanu — tajni izvor prihoda RSF-a

Arapska guma, poznata u svetu kao gum arabic, postala je neočekivani, ali važan izvor finansiranja sukoba u Sudanu. Iako ne zvuči kao strateška sirovina, trgovina ovom prirodnom smolom utiče na tok novca i bezbednost miliona ljudi u regionu.

Šta je arapska guma?

Arapska guma je prirodna smola koja se dobija secanjem kore drveta Acacia senegal. Po sušenju, smola se melje u prah koji se koristi kao emulgator i vezivo u prehrambenoj i industrijskoj proizvodnji: bezalkoholnim pićima, sladoledu, slatkišima, žvakaćim gumama, lepkovima, bojama i nekim kozmetičkim proizvodima. Na deklaracijama se može pojavljivati kao „gum arabic“, „acacia gum“, „E414" ili „I414".

(Al Jazeera)

Varijante i tržište

Postoje dve glavne varijante: čvršći i traženiji hashab i krhkiji, manje traženi talha. Sudan ima idealne klimatske uslove za uzgoj hashab-a i pre izbijanja konflikta u aprilu 2023. držao je oko 70–80% svetskog tržišta. Globalna potražnja je značajna: u 2024. uvezeno je skoro 200.000 tona arapske gume, a tržište je vredelo približno 300 miliona dolara.

Kako trgovina podržava ratnu mašineriju

Nakon izbijanja rata u aprilu 2023. zvanični izvoz iz Sudana je naglo opao, ali potražnja na svetskom tržištu nije nestala. Istraživanja organizacije PAX i novinarske priče pokazuju da se veliki deo sudanske gume krijumčari preko susednih zemalja (Čad, Južni Sudan i druge), gde se meša sa lokalnom proizvodnjom i preprodaje kao roba iz tih država.

Gum arabic is seen on an acacia tree in el-Nahud, North Kordofan [File: Mohamed Nureldin Abdallah/Reuters]

„Isprva RSF nije znala ništa o arapskoj gumi; samo je oporezivala ljude koji su je prevozili, kao i svaku drugu robu,“ rekao je sudanski izvoznik Haisam Abdelmoneim za Al Jazeeru.

Paravojna formacija Rapid Support Forces (RSF) ubrzo je preuzela kontrolu nad rutama, skladištima i graničnim prelazima, naplaćujući takse, reketirajući trgovce i direktno otimajući zalihe. Tako prikupljeni prihodi doprinose finansiranju njihovih ratnih aktivnosti.

Ko kupuje i koliko je moguće pratiti poreklo?

Najveći kupci sirove arapske gume su evropske kompanije, posebno francuske i nemačke. I dok neke kompanije tvrde da primenjuju stroge standarde sledljivosti, istraživanja PAX-a ukazuju na ozbiljne praznine u transparentnosti lanca snabdevanja. Zbog mešanja porijekla i krijumčarenja, teško je u praksi garantovati da uvoz nije indirektno finansirao nasilje.

A farmer climbs an acacia to collect gum arabic in el-Nahud [Mohamed Nureldin Abdallah/Reuters]

Nekoliko velikih kompanija je reagovalo drugačije: neki su privremeno obustavili kupovine kada je bilo nemoguće osigurati minimalnu kontrolu, dok drugi tvrde da primenjuju rigorozne procedure sledljivosti. Istraživači ne tvrde da velike firme direktno kupuju od naoružanih grupa, ali napominju da trenutni sistemi olakšavaju prenos prihoda do sukobljenih strana.

Posledice za ljude i ekonomiju u Sudanu

Za milione sudanskih porodica arapska guma je važan izvor prihoda. Međutim, dok je cena tone hashab-a više nego udvostručena tokom rata, većina proizvođača i sakupljača zapravo zarađuje manje — izloženi su nasilju, reketiranju i gubicima usled pljački i prekida trgovine. Nesigurnost ugrožava živote i egzistenciju lokalnih zajednica koje zavise od ove sezone berbe.

Šta dalje?

Rešenje zahteva kombinaciju međunarodnog pritiska na uvoznike da poboljšaju sledljivost, podršku lokalnim inicijativama za transparentnost, i humanitarnu pomoć pogođenim zajednicama. Bez efikasne kontrole lanca snabdevanja i bezbednih alternativnih prihoda za sakupljače, arapska guma će i dalje predstavljati rizik za stabilnost u regiji.

Izvori: istraživanja PAX-a, izveštaji Al Jazeere i izjave kompanija i aktera uključenih u trgovinu.