Suša u Sudanu: El Niño I Konflikti Isušuju Nil — Polja Masovno Zapostavljena

Na ispečenim obalama Nila u Sudanu, seljaci pokušavaju da izvuku poslednje kapljice za useve dok se drugi okupljaju u molitvi za kišu nad ispucalom zemljom. Kombinacija rata, poremećaja u snabdevanju i pojačanog El Niño obrasca stvara savršenu oluju koja ostavlja ogromne površine zemlje neobrađene i ugrožava prehrambenu bezbednost.

Tri udarca na sudansku poljoprivredu

1) Rat: Sukob između državne vojske i paravojnih formacija od aprila 2023. godine doveo je do više od 200.000 poginulih i gurnuo skoro 20 miliona ljudi u stanje ozbiljne nestašice hrane, značajno narušivši ruralnu proizvodnju i distribuciju.

2) Poremećaji u snabdevanju: Konflikti u regionu Zaliva poremetili su dotok goriva i đubriva kroz Hormuški moreuz, što je uslovilo višestruko povećanje cena energenata i inputa za gazdinstva — neki troškovi su porasli i do pet puta.

3) Klimatski šok — El Niño: Pojačani El Niño u Tihom okeanu pomerio je kišne periode i doveo do odloženih i ispodprosečnih padavina. Nivo vode u Nilu, životno važnom izvoru za navodnjavanje, pao je drastično na mnogim tačkama duž toka.

Šta kažu naučnici i međunarodne agencije

FAO upozorava da se sezona odvija „pod pojačanim klimatskim rizikom“, sa produženim sušnim periodima i nižim padavinama. Istraživači poput Elfatih Eltahira sa MIT-a više decenija prate vezu El Niño–Nila i potvrđuju da El Niño koji počne u kasno proleće značajno povećava verovatnoću suše u jugoistočnom Sudanu i severozapadnoj Etiopiji, izvorištu Plavog Nila.

Podaci Univerziteta u Tibingenu pokazuju da je nivo vode u akumulaciji iza velike etiopske brane Grand Renaissance u julu bio šest metara niži nego u istom periodu prošle godine. Climate Hazards Center UC Santa Barbara navodi da je u slivu Plavog Nila palo i do polovine uobičajenih količina padavina.

Posledice na terenu

U državama poput Gedarefa i Al-Džazire, koje su ključne za proizvodnju sorguma, susama i drugih kultura, poljoprivrednici prijavljuju da usevi venu ili ostaju nezasijani. Prema izveštajima, oko 65% sudanskog obradivog zemljišta trenutno je izvan upotrebe — posledica kombinacije nasilja, nedostatka resursa i loših klimatskih uslova.

„Voda nas je uvek pokrivala do jula, ali sada se pojavljuju peskoviti sprudovi koji ranije nisu bili vidljivi“, kaže farmer Al‑Tigani Fadlallah, dok drugi navode da ne mogu da rade jer su troškovi setve postali previsoki.

Kako se poljoprivrednici prilagođavaju

Ministarstvo poljoprivrede savetuje prelazak na otpornije sorte i odlaganje setve kada je to moguće. Međutim, mnogi domaćini nemaju mogućnost izbora: troškovi goriva i đubriva, oštećena polja nakon pljački i slomljeno tržište često prisiljavaju farmerske porodice da napuste zemlje ili ostave useve da propadnu.

Šta dalje?

Naučnici i evroazijske agencije pozivaju na veću transparentnost i saradnju između Etiopije, Sudana i Egipta u upravljanju vodnim resursima, posebno u svetlu sve ekstremnijih poplava i suša koje donosi klimatska promena. Hitna pomoć, subvencije za osnovne inpute i podrška ruralnim tržištima su ključni da bi se sprečio kolaps proizvodnje i dalji porast nesigurnosti u snabdevanju hranom.

Zaključak: Sudan se suočava s višedimenzionalnom krizom u kojoj rat, skupi uvozni resursi i klimatski poremećaji zajedno ugrožavaju poljoprivredu i egzistenciju miliona ljudi. Bez koordinisane međunarodne pomoći i regionalne saradnje, posledice po hranu i stabilnost mogu biti dalekosežne.