Studija Instituta za zoologiju Kineske akademije nauka, objavljena u Nature Climate Change, pokazuje da hibridizacija između tri srodne vrste ptica iz Sinohimalaja može smanjiti njihovu ranjivost na klimatske promene tokom nekoliko generacija. Ipak, sve vrste su predviđene da izgube između 44% i 69% pogodnih staništa. Autori ističu potrebu za očuvanjem migracionih koridora i praćenjem hibridnih zona kako bi se podržala genetska raznolikost i otpornost populacija.
Hibridizacija kao moguća odbrana: kako planinske ptice mogu odgovoriti na klimatske promene
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje pokazuje da hibridizacija između srodnih vrsta ptica iz sinohimalajskog regiona može smanjiti njihovu ranjivost na klimatske promene, ali i da su te vrste i dalje ozbiljno ugrožene. Studiju su sproveli istraživači Institute of Zoology, Chinese Academy of Sciences, a objavljena je u časopisu Nature Climate Change; izveštaj je preneo Phys.org.
Glavni nalazi
Istraživači su koristili prostorne i genetske simulacije za tri usko srodne vrste ptica koje naseljavaju različite niše u istoj sinohimalajskoj oblasti. Prema rezultatima:
- Vrste su počele da se razdvajaju pre oko 220.000 godina.
- Sve tri vrste bi mogle izgubiti između 44% i 69% pogodnih staništa usled klimatskih promena.
- Simulacije sugerišu da hibridizacija—kombinovanje gena iz različitih vrsta—može u narednim generacijama smanjiti ranjivost populacija i pomoći prilagođavanju novim uslovima.
Zašto hibridizacija može pomoći (i šta nije rešeno)
Zbog toga što svaka od ovih vrsta nosi drugačije adaptacije prilagođene određenim uslovima, razmena genetskog materijala u zonama kontakta može omogućiti potomstvu da nosi kombinaciju korisnih osobina. Ipak, autori upozoravaju da hibridizacija nije univerzalno rešenje: njeni efekti su složeni i mogu imati i neželjene posledice po očuvanje jedinstvenih vrsta i lokalne biodiverzitete.
"Klimatske promene brzo menjaju uslove u kojima žive vrste i predstavljaju rastuću pretnju globalnom biodiverzitetu,"
Preporuke istraživača
Istraživanje apeluje na:
- očuvanje i obnavljanje migracionih koridora i zona kontakta između populacija;
- praćenje genetske raznolikosti i potencijalnih hibridnih zona kako bi se procenili dugoročni uticaji;
- kombinovanje zaštitnih mera staništa sa strateškim upravljanjem populacijama, umesto oslanjanja samo na prirodne procese hibridizacije.
Širi kontekst
Brzo zagrevanje planete menja distribuciju staništa i dostupnost resursa: topljenje leda na planinama, poremećaji migracija i pomeranja staništa već utiču na mnoge vrste. Ova studija daje primer kako se evolucione procese (kao što je pomešavanje gena) mogu uzeti u obzir prilikom planiranja mera očuvanja.
Zaključak: Hibridizacija može biti jedan od mehanizama koji pomažu planinskim pticama da se prilagode promenama, ali nije zamena za aktivnu zaštitu staništa, monitoring i upravljanje biodiverzitetom.
Pomozite nam da budemo bolji.
