Studija u časopisu Science pokazuje da je brza ekspanzija solarnih farmi u Kini povezana sa umerenim, ali doslednim padom raznolikosti ptica. Analiza obuhvata 2.344 okruga u periodu 2014–2023 i koristi podatke građanske nauke. Efekti su jači u bogatijim i ne-pustinjskim regionima; migratorne i stacionarne vrste beleže padove. Autori preporučuju bolju lokaciju projekata, detaljne ekološke procene i ograničavanje konverzije plodnih staništa.
„Zelena dilema“: solarni bum u Kini šteti pticama, upozorava studija
By 2024, China's solar footprint reached an estimated 4,520 square kilometers (1,745 square miles) -- equivalent in size to the US state of Rhode Island (-)
Brza ekspanzija solarnih farmi u Kini ima neočekivane troškove za biodiverzitet, pokazuje studija objavljena u časopisu Science. Iako je cilj smanjenje emisija ugljenika, podsticajne pro-solar politike dovele su do brze konverzije obradivih površina i travnjaka, što je povezano sa opadanjem raznolikosti ptica.
Kako je sprovedeno istraživanje
Autori su analizirali varijacije u politikama o širenju solarnih kapaciteta u 2.344 okruga širom Kine u periodu 2014–2023, uz kontrolu za nacionalne trendove, vremenske prilike, socioekonomske faktore, pokrivenost zemljišta i intenzitet posmatranja ptica. Podaci iz ovih analiza spareni su sa zapisima građanske nauke (citizen science) kako bi se procenio uticaj na raznolikost ptica.
Ključni nalazi
Istraživanje pokazuje doslednu, iako umerenu, vezu između pooštrenih pro-solar politika i smanjenja biodiverziteta ptica. Efekti su bili izraženiji u bogatijim regionima i u oblastima koje nisu pustinjske. Kako stacionarne (residentne), tako i migratorne vrste zabeležile su padove brojnosti, dok su vrste karakteristične za planinska staništa — koja nisu pogodna za solarne farme — ostale relativno nepromenjene.
„Inferiorno ozelenjavanje“
Autori ukazuju na fenomen koji su nazvali „inferiorno ozelenjavanje“: površine mogu postati vizuelno zelenije, ali zbog velike homogenosti biljnih formacija ekološka vrednost staništa opada. To znači da kvantitativni rast zelenila ne mora značiti i poboljšanje uslova za biodiverzitet.
Preporuke
Tim predlaže niz mera za ublažavanje konflikta između razvoja obnovljivih izvora i očuvanja biodiverziteta:
- Usmeravanje velikih solarnih projekata na lokacije sa manjim ekološkim sukobima;
- Detaljne procene uticaja na biodiverzitet pre odobravanja projekata;
- Ograničavanje pretvaranja plodnog i staništima bogatog zemljišta u solarne komplekse;
- Uvođenje mera za povećanje prostorne heterogenosti ozelenjavanja kako bi ono imalo veću ekološku vrednost.
Kako je rekao prvi autor Huiming Zhang, poruka nije da se uspori prelazak na obnovljive izvore, već da se planiranje solarnih lokacija učini znatno ekološki informisanijim. Autori i komentatori navode da ove pouke važe i za druge oblike obnovljive energije, kao što su vetroparkovi, i da je sledeći korak povezivanje promena u biodiverzitetu s procenom ekosistemskih usluga i vrednosti očuvanja.
Podaci i kontekst: Do 2024. godine procenjeni solarni otisak u Kini iznosio je oko 4.520 km² (što je površinom blizu američke savezne države Rhode Island), a planovi predviđaju da solarna energija može činiti do 45% energetskog miks-a do 2060. godine.
Zaključak: Efikasna tranzicija ka čistoj energiji može i treba da ide ruku pod ruku sa očuvanjem biodiverziteta — pažljivo određivanje lokacija, rigorozne procene i biološke zaštitne mere su ključne.
Pomozite nam da budemo bolji.
