Kina je u prvoj polovini 2025. odbacila oko 360 TWh vetro- i solarne energije, što je rast od 49% u odnosu na prošlu godinu. Istovremeno se nastavlja izgradnja termoelektrana na ugalj (30 GW u prvih šest meseci), pa je proizvodnja uglja porasla 3,4%. Glavni uzroci curtailmenta su nedovoljna prenosna mreža i manjak skladištenja; rešenje se vidi u baterijama i investicijama u prenosnu infrastrukturu.
Višak kineske obnovljive energije: 360 TWh bačeno — dovoljno da napaja Veliku Britaniju više od godinu dana
China’s leftover renewable energy could power UK for more than a year
Kina je u prvoj polovini ove godine odbacila oko 360 TWh energije iz vetra i sunca, što predstavlja porast od 49% u odnosu na isti period prošle godine, pokazuje izveštaj Centra za istraživanje energije i čistog vazduha (CREA) i Global Energy Monitor.
Ta količina energije bila bi dovoljna da pokrije ceo rast kineske potražnje za električnom energijom u tih šest meseci i da omogući smanjenje proizvodnje ugljem. Umesto toga, proizvodnja struje iz uglja porasla je 3,4% godišnje, čime je poništen prvi godišnji pad proizvodnje uglja u poslednjoj deceniji.
Šta je curtailment? Curtailment označava isključivanje vetroturbina i solarnih farmi ili odbijanje prihvatanja njihove proizvodnje jer mreža nema kapacitet u tom trenutku. Pošto se struja ne može jednostavno skladištiti na dalekovodu, višak koji se ne iskoristi u trenutku nastanka gubi se, a fosilni izvori nastavljaju raditi.
Izgradnja uglja i ugovori: U prvoj polovini godine Kina je pustila u rad 30 GW novog kapaciteta na ugalj, povukla samo 2,7 GW, dok je 25,4 GW započelo izgradnju, a 274 GW su u planu — što iznosi oko 22% postojeće flote. Dugoročni ugovori i mehanizmi plaćanja kapaciteta garantuju ugaljnim elektranama udio tržišta (očekivano 60–70% proizvodnje iz prethodne godine), pa i kada rade manje sati one i dalje zauzimaju mesto na mreži.
Solar panels are arranged on a hillside at an agricultural photovoltaic power station in Dingxin Yi and Miao Ethnic Township, Qianxi City, in southwestern China's Guizhou province (AFP/Getty)
Qi Qin, analitičar Centra za istraživanje energije i čistog vazduha: 'Kineska ekspanzija uglja je upozorenje o prekomernoj kapacitetu, a ne recept za energetsku bezbednost.'
Problemi prenosa: Najveći solarni i vetroparkovi nalaze se na severu i zapadu zemlje, dok su najveći potrošači na istoku. Prenosne linije nisu izgrađene dovoljno brzo da prebace višak energije, što čini curtailment strukturnim problemom, kako ocenjuju analitičari.
Razlika u procenama: Kineska Nacionalna energetska agencija navodi da je curtailment iznosio 8,6% za sunce i 9,1% za vetar u prvoj polovini godine, dok analiza CREA i Global Energy Monitora, koristeći vremenski prilagođene podatke, procenjuje 26,1% — ukazujući na značajno neizveštavanje i skrivene gubitke.
Globalni kontekst: Problem nije jedinstven za Kinu. Australija je odbacila 2,93 TWh u prvoj polovini godine (oko 7% vetro- i solarne proizvodnje), Japan 2,35 TWh, a Indija je u tromesečju do juna odbacila 8,13 TWh (oko 14% svoje solarne proizvodnje). Svet je prošle godine dodao rekordnih 692 GW obnovljivih kapaciteta, što je pojačalo pritisak na mreže.
Rešenja: Stručnjaci ističu baterijska skladišta i jačanje prenosne infrastrukture kao ključeve smanjenja curtailmenta. Primeri kao što je Čile (4 GWh novih baterija u 2025) pokazuju da skladištenje uz solarne parkove može značajno smanjiti gubitke.
Zaključak i značenje za Srbiju i region: Kinesko iskustvo upozorava da brza ekspanzija obnovljivih kapaciteta bez odgovarajuće mreže i skladišta dovodi do velikih gubitaka i zadržavanja fosilnih izvora u sistemu. To je važno i za Srbiju i region: investiranje u prenosne linije, pametne mreže i skladištenje energije mora ići paralelno sa rastom obnovljivih izvora.
Pomozite nam da budemo bolji.
