Superteški lansirni sistemi poput SpaceX‑ovog Starshipa i Blue Origin‑ovog New Glenna omogućavaju podizanje veće mase i upotrebu šireg trupa, što eliminiše potrebu za složenim sklapanjem velikih ogledala kakvo je imala misija Webb. To otvara put za jeftinije i pouzdanije velike svemirske teleskope. Tri konkretna koncepta — Origins (infracrveno), novi X‑teleskop i GO‑LoW (100.000 antena) — iskorišćavaju tu prednost i mogu znatno povećati osetljivost posmatranja uz niže troškove.
Starship i New Glenn Mogu Revolucionisati Astronomiju: Jeftiniji i Pouzdaniji Svemirski Teleskopi
SpaceX's Starship rocket launches in August 2025.Ronaldo Schemidt/AFP via Getty Images
Nakon niza neuspeha, ogromni raketni sistem Starship kompanije SpaceX imao je potpuno uspešan test 13. oktobra 2025. godine. Mesec dana kasnije, Blue Origin je lansirao svoju gotovo podjednako veliku raketu New Glenn u orbitu i poslao letelice prema Marsu. Ovi događaji otvaraju novu priliku za razvoj velikih svemirskih teleskopa.
Zašto je to važno za astronomiju
Astronomija najviše dobija kada teleskopi rade iznad atmosfere: samo tada možemo posmatrati širi deo elektromagnetnog spektra — od veoma dugih radio talasa do X‑zračenja — koji je na Zemlji delimično ili potpuno blokiran. Sa širim spektrom u vidnom polju, astronomi mogu detektovati objekte mnogo hladnije ili mnogo toplije nego oni koji su vidljivi u samo jednoj boji svetlosti.
Primer: James Webb i ograničenja današnjih lansirnih vozila
James Webb Space Telescope (JWST) koštao je oko 10 milijardi USD i pokriva deo infracrvenog spektra. Zbog ograničenja trupova raketa koje su bile u upotrebi — npr. Ariane V sa prečnikom od ~4 m — Webbovo ogledalo prečnika 6,5 m moralo je da se složi poput origamija kako bi stalo u nosač. Takav dizajn uvećava složenost: više pokretnih sklopova i tačaka koje se moraju izuzetno testirati i osigurati, što znatno povećava rizik i cenu projekta.
NASA’s Great Observatories were designed to detect different regions of the electromagnetic spectrum. Spitzer was decommissioned in 2020, a year before Webb launched.NASA, ESA, CSA, Joseph Olmsted (STScI)
Kako superteški lansirni sistemi menjaju igru
Novе generacije superteških lansirnih vozila, kao što su Starship i New Glenn, obećavaju da mogu da podignu približno 10 puta veću masu u orbitu i imaju trupove oko dvostruko šire od tradicionalnih raketa. To znači:
- manje ili nikakvo „sklapanje“ velikih ogledala — jednostavnija mehanika i manji rizik;
- mogućnost upotrebe težih, robustnijih ogledala i struktura koje su bile nepraktične zbog mase;
- smanjenje inženjerske složenosti koje direktno može sniziti cenu misije.
Aktivni predlozi koji koriste prednosti većeg nosača
Već postoje najmanje tri značajna koncepta koji bi mogli iskoristiti superteške rakete:
- Origins (duboko infracrveni teleskop) — projekat koji koristi veću masu i zapreminu za veće ogledalo i jednostavniju konstrukciju; Caltech razmatra i manju varijantu nazvanu Prima.
- Novi X‑zračni teleskop — koncept sa debljim i težim ogledalima koja bi poboljšala oštrinu i osetljivost u X‑zracima.
- GO‑LoW (veoma niskofrekventni radio‑teleskop) — mreža od ~100.000 malih antena koja bi mogla da iskoristi ekonomiju serijske proizvodnje i veliku ukupnu masu.
Sva tri koncepta tvrde da bi mogla biti reda veličine ~100 puta osetljivija od ranijih instrumenata u svojim talasnim opsezima i da bi u svojim domenima bila bar uporediva sa Webbom.
Superheavy-lift rockets like SpaceX’s Starship and NASA’s Space Launch System can carry heavier payloads than smaller rockets, like SpaceX’s Falcon 9 and the European Space Agency’s Ariane V, the latter of which brought the Webb telescope into space.Holly M. Dinkel and Jason K. Cornelius,CC BY-ND
Troškovi, rizici i potencijal
Ako inženjeri uspeju da smanje ukupne troškove ovakvih misija na otprilike polovinu troška Webba, NASA bi mogla da lansira dva velika opservatorija umesto jednog. Ako troškovi padnu na trećinu, postaje realno zamisliti komplet opservatorija koji pokriva ceo spektar.
Međutim, rizici ostaju: nove rakete možda neće ispuniti očekivanja u pogledu performansi ili ekonomike, a astronomi su prirodno skloni zahtevima za sve većim instrumentima — što može ponovo uvesti komplikovanost i troškove kao kod Webba. Ključno je da svemirske agencije balansiraju aspiracije naučnika i stroga ograničenja budžeta.
Zaključak
Ako se ispravno iskoristi dodatna masa i zapremina koje nude superteški lansirni sistemi, naredna dekada bi mogla doneti brži i jeftiniji rast naših sposobnosti da posmatramo univerzum. Pravovremena ulaganja u studije i rane projekte mogu značajno uvećati naučni povraćaj ulaganja.
Autor: Martin Elvis, Smithsonian Institution. Republikuje iz The Conversation.
Pomozite nam da budemo bolji.
