Sažetak: Istraživanja prikazana na Fertility 2026 ukazuju da pad proteina Shugoshin doprinosi slabljenju kohezin kompleksa u jajnim ćelijama, što povećava rizik od prerane dezintegracije hromozoma i aneuploidije. Eksperimentalna obnova Shugoshin putem mRNA delimično je smanjila te greške (sa ~50% na ~75% stabilnih jajašaca), ali su nalazi preliminarni i još nisu vršnjački recenzirani. Potencijalne terapije zahtevaju dodatne studije i pažljivu kliničku procenu pre primene.
Naučnici Otkrili Novi Trag: Pad Proteina Shugoshin Povezan Sa Opadanjem Ženske Plodnosti
Naučnici prave značajan korak u razumevanju jednog od ključnih pitanja ljudske reprodukcije: zašto kvaliteta jajnih ćelija opada kako žene stare. Novi podaci predstavljeni na konferenciji Fertility 2026 ukazuju na ulogu proteina Shugoshin, koji štiti proteinski kompleks odgovoran za držanje hromozoma zajedno tokom dugog "zamrznutog" perioda razvoja oocita.
Šta su istraživači otkrili? Tim pod vođstvom Meline Schuh i Agate Zielinske (koja je suvlasnica kompanije Ovo Labs) pronašao je pad nivoa Shugoshin proteina u starijim jajnim ćelijama miševa i u uzorcima ljudskih ćelija. Taj pad čini kohezin kompleks ranjivijim, pa se parovi hromozoma lakše razdvajaju prerano — što može voditi ka aneuploidiji, glavnom uzroku pobačaja, neplodnosti i neuspeha IVF postupaka.
Eksperimentalni rezultati — U laboratorijskim uslovima naučnici su mikroinjekcijom uveli mRNA koja kodira Shugoshin i time obnovili nivo tog proteina u oocitima. Rezultat je bio delimično poboljšanje: procenat jajnih ćelija kojima hromozomi nisu prerano popuštali porastao je sa oko 50% na skoro 75%.
Ograničenja i oprez — Studija je predstavljena na konferenciji i još nije prošla vršnjačku recenziju. Spomenuti efekat je delimičan i verovatno neće biti jedino objašnjenje za starenje reprodukcije. Potrebno je utvrditi da li povećanje Shugoshin proizvodnje može i da vrati već izgubljenu kohezijsku funkciju kod starijih oocita ili samo da štiti ćelije od budućih promena.
Klinika i etika — Kompanija Ovo Labs planira klinička ispitivanja koja bi proverila da li vraćanje Shugoshin nivoa može poboljšati uspeh IVF tretmana. Stručnjaci upozoravaju na potrebe za rigoroznim testiranjem bezbednosti i efikasnosti, posebno jer su neke autorke povezane sa komercijalnim interesima.
Šira perspektiva — Paralelna studija objavljena u časopisu Nature Aging pokazala je model za oponašanje starenja u mišjim jajnim ćelijama, što omogućava sistematsko ispitivanje molekularnih kvarova i pretragu lekova koji bi mogli produžiti reproduktivni prozor za nekoliko godina. Ipak, naučnici ističu da smo daleko od „rešavanja“ problema reproduktivnog starenja i da bi kratkoročni cilj mogao biti produženje plodnog perioda za 3–5 godina, što bi imalo značajne posledice.
Zaključak — Otkriće uloge Shugoshin proteina predstavlja važan korak u razumevanju mehanizama koji utiču na kvalitet jajnih ćelija i daje potencijalne nove mete za terapiju. Međutim, ne radi se o univerzalnom rešenju: potrebne su dodatne studije, klinička ispitivanja i oprez pri prevodu rezultata iz laboratorije na pacijentkinje.
Napomena: Prikazani nalazi su preliminarni; čeka se vršnjačka recenzija i dalja klinička ispitivanja pre nego što se razmotre primene u rutinskoj medicinskoj praksi.
Pomozite nam da budemo bolji.
