Geoffrey Hinton Upozorava: AI Može Zameniti „Mnoge, Mnoge“ Poslove Već 2026.

Napredak veštačke inteligencije poslednjih godina je brz i često iznenađujući. Među vodećim glasovima u toj oblasti izdvaja se Geoffrey Hinton — često nazivan "kumom" veštačke inteligencije — koji je 2024. dobio Nobelovu nagradu za fiziku za doprinos razvoju neuronskih mreža. Hinton upozorava da bi ubrzani razvoj AI mogao dovesti do značajnih promena na tržištu rada već 2026. godine.

Šta je rekao Geoffrey Hinton

U intervjuu za CNN u decembru 2025, Hinton je izjavio:

"Videćemo da će imati sposobnost da zameni mnogo, mnogo poslova."

Kao primer je naveo automatizaciju u pozivnim centrima, ali je istakao da se sposobnosti modela brzo šire i na druge oblasti. Po njegovim rečima, sposobnosti modela se približno udvostručuju na svakih sedam meseci: ono što je ranije bio „minut kodiranja“ postaje „projekat od sat vremena“, a u narednim godinama to bi moglo prerasti u sposobnost obavljanja višemesečnih softverskih projekata — što bi umanjilo potrebu za ljudskim radom u nekim delovima softverskog inženjeringa.

Hinton je takođe upozorio na to da postoje tehnički problemi u AI kodiranju koji se ponekad pogoršavaju, ali da ukoliko se ti problemi reše, rizik od masovne zamene poslova postaje realniji. Kritički je govorio i o pristupu nekih kompanija prema bezbednosti:

"U početku je OpenAI bio veoma zabrinut zbog rizika, ali... postepeno se udaljio od toga i stavlja manji naglasak na bezbednost, a veći na profit."

Stavovi drugih stručnjaka i istraživanja

Hinton nije jedini koji upozorava na velike posledice automatizacije, ali mišljenja stručnjaka se razlikuju. Adam Dorr iz RethinkX izjavio je za The Guardian (jul 2025) da će postojati niša za ljudski rad, ali da nema dovoljno takvih poslova da zaposle milijarde ljudi. Dorr takođe napominje da bi oslobođeno vreme moglo ljudima omogućiti smisleniji život i jače društvene veze.

Sam Altman, izvršni direktor OpenAI, rekao je za Bloomberg (maj 2025) da će AI promeniti neka zanimanja i ukloniti druga, ali i stvoriti nova radna mesta — primerice, AI koji pomaže u dizajnu procesora (CPU) otvara nove mogućnosti za industriju.

Microsoft je u avgustu 2025. objavio izveštaj koji je analizirao upotrebu AI alata i identifikovao profesije u kojima AI može imati značajnu ulogu: tumači i prevodioci, istoričari i putničko osoblje među su navedenima. Ipak, istraživači su jasno naglasili da njihovi nalazi ne znače nužno direktnu procenu verovatnoće potpunog preuzimanja tih poslova — analiza se zasnivala na više od 200.000 anonimizovanih razgovora sa Bing Copilotom i ocenama primenljivosti AI zadataka u pojedinim zanimanjima.

Martha Gimbel iz Yale University Budget Lab (BBC, oktobar 2025) upozorava da razgovor o AI deluje drugačije samo zato što se u njega umešalo to ime: dosadašnji obrazci zapošljavanja i otpuštanja ne odstupaju dramatično od istorijskih ciklusa — bar po njenom viđenju do sada.

Šta to znači za tržište rada

Glavne poruke su sledeće: AI brzo napreduje i već menja određene poslove (npr. pozivne centre), ali obim i tempo promena zavise od tehničkih rešenja, poslovnih odluka i društvenih politika. Dok neki stručnjaci predviđaju velike gubitke radnih mesta, drugi ističu mogućnosti stvaranja novih zanimanja i potrebe za društvenim prilagođavanjem — poput obrazovanja, preusmeravanja radne snage i regulative.

Zaključak

Ukratko, upozorenje poput Hintonovog dobro je podsetnik da treba ozbiljno promišljati o uticaju AI na rad i društvo. Ipak, konačan ishod zavisi od tehnologije, poslovnog modela kompanija i političkih odluka koje će pratiti ove promene.

Izvor: adaptirano iz članka na SlashGear (original objavljen uz saradnju sa Yahoo). Datumi i izjave navedeni su prema izvorima iz 2024–2025. godina.