Tim astronomа otkrio je neočekivani lukoviti udarni talas koji potiče od belog patuljka RXJ0528+2838, udaljenog oko 730 svetlosnih godina. Udarni talas i izlivanje materije traju najmanje 1.000 godina, iako sistem nema detektovan akrecioni disk koji би објаснио такво понашање. Posmatranja pomoću MUSE instrumenta na VLT‑u i analiza objavljena u Nature Astronomy ukazuju na ulogu snažnog magnetnog polja, ali postojeći modeli ne objašnjavaju dugo trajanje izlivanja. Dalja istraživanja treba da rasvetle nepoznati mehanizam u ovim binarnim sistemima.
Mrtva zvezda pokreće zagonetni lukoviti udarni talas više od 1.000 godina
The central square image, taken with the MUSE instrument on ESO’s Very Large Telescope, shows shock waves around the dead star RXJ0528+2838.
Zvezda oblikuje okolni kosmos tokom celog svog života — ponekad njene gasne i praškaste izbočine međusobno reaguju i stvaraju snažne, posmatrane udarne talase. Zato su astronome iznenadile detekcije lukovitog udarnog talasa koji potiče od belog patuljka RXJ0528+2838, udaljenog oko 730 svetlosnih godina od Zemlje.
„Pronašli smo nešto što do sada nije viđeno i, što je još važnije, potpuno neočekivano,“ rekla je Simone Scaringi sa Univerziteta Durham. Ovako neočekivan nalaz izazvao je niz dodatnih posmatranja i analiza.
Kako je otkriveno
Prvi signali su uočeni pri analizi snimaka dobijenih Isaac Newton Telescope-om u Španiji. RXJ0528+2838 je beli patuljak u binarnom sistemu sa zvezdom sličnom Suncu. U takvim parovima materija sa žive zvezde obično se preusmerava na belog patuljka i formira akrecioni disk; iz takvog sistema često nastaju i snažni izlivanja materije.
Međutim, u ovom slučaju disk nije detektovan, pa prema trenutnom razumevanju sistem ne bi trebalo da proizvodi zakrivljeni „lukoviti“ udarni talas i prateću nevelu — uprkos tome, upravo to posmatraju. Analize pokazuju da je izlivanje trajalo najmanje 1.000 godina, što je znatno duže nego što postojeći modeli preporučuju za sistem bez diska.
„Naša posmatranja otkrivaju snažno izlivanje koje, prema trenutnom razumevanju, ne bi trebalo da postoji,“ rekao je Krystian Iłkiewicz iz Poljskog astronomskog centra Nikolas Kopernik.
Detaljna mapa i mogući uzrok
Za dublju analizu tim je upotrebio Multi-Unit Spectroscopic Explorer (MUSE) ugrađen u Very Large Telescope (VLT) Evropske južne opservatorije. Pomoću MUSE-a istraživači su napravili detaljnu mapu lukovitog udarnog talasa i njegove hemijske građe te precizno utvrdili da on potiče upravo od RXJ0528+2838, a ne od neke slučajne prašnjave oblake ili druge nebule.
Tim je takođe utvrdio postojanje snažnog magnetnog polja kod belog patuljka koje mu omogućava da privlači materiju sa pratioca. Ipak, prema trenutnim procenama, to magnetno polje ne bi trebalo da bude dovoljno jako da održi izlivanje u trajanju od preko 1.000 godina — modeli predviđaju samo nekoliko stotina godina u sličnim uslovima. Zato istraživači zaključuju da postoji neki nepoznati mehanizam koji omogućava dugotrajno izlivanje bez vidljivog diska.
Rezultati istraživanja su objavljeni u časopisu Nature Astronomy. Autori napominju da je ovo otkriće „izazov za standardnu sliku“ o kretanju i interakciji materije u ekstremnim binarnim sistemima i najavljuju dalje posmatranje i modeliranje kako bi rasvetlili novi mehanizam.
Zašto je ovo važno? Otkriće pokazuje da sistemi koji su do sada smatrani „mirnim“ i bez diska mogu ipak pokretati snažne i dugotrajne outflove. Razumevanje tog procesa otvorilo bi nova pitanja o evoluciji binarnih zvezda i ponašanju magnetnih polja na belim patuljcima.
Pomozite nam da budemo bolji.
