Snovi Na Čekanju: Rohinđska Deca U Kampovima Cox's Bazara Bez Prave Šanse Za Obrazovanje

Sa knjigama pod rukama, deca ulaze u prenatrpane učionice u ogromnim izbegličkim kampovima u Cox's Bazaru, Bangladeš. Kampovi su dom za više od milion Rohinđa, od kojih oko pola miliona čine deca — mnogi su izbegli nasilje i progone u Mjanmaru tokom 2017. godine.

Ograničene prilike i kratak školski dan

U početku su međunarodne humanitarne organizacije i UNICEF brzo otvorili centre za učenje, ali sistem je godinama opterećen. Do 2024. UNICEF i partneri su vodili više od 6.500 centara za učenje i obrazovali do 300.000 dece — ali većina dece dobija samo po tri sata nastave dnevno, što stručnjaci ocenjuju kao nedovoljno za kvalitetno obrazovanje i napredovanje.

Jezik, politika i finansijski udarci

Bangladeška vlada je, da bi izbegla trajno naseljavanje izbeglica, odbijala da upiše Rohinđe u državne škole i zabranila im školovanje na bangla jeziku. Takva politika, zajedno sa smanjenjima pomoći tokom ranijih godina, uključujući rezove finansiranja iz SAD, dodatno je smanjila dostupnost i kontinuitet nastave.

Nedostatak nastavnika i loši rezultati

U kampovima vlada ozbiljan manjak kvalifikovanih nastavnika. Jedan primer je učitelj koji sam predaje burmanski jezik, matematiku, nauku i životne veštine 65 učenika u dve smene. Posledice su vidljive: procena iz 2024. pokazuje pad pohađanja sa oko 70% među decom od 5 do 14 godina na ispod 20% kod adolescenata od 15 do 18 godina. Takođe, polugodišnji ispiti su pokazali da je 75% srednjoškolaca palo — pokazatelj niskih akademskih standarda i nedostatka resursa.

Rizici i porodične žrtve

Roditelji znaju da je obrazovanje ključna zaštita od rizika koji vrebaju u kampovima: pothranjenosti, ranih brakova, dečijeg rada, trgovine ljudima, otmica i mogućeg prisilnog regrutovanja u naoružane grupe povezane s konfliktom u Mjanmaru. Zbog toga mnoge porodice dodatno organizuju i plaćaju zajedničke škole i popodnevne časove, ponekad prodajući deo hrane iz pomoći kako bi platile školarinu.

Nedovoljno mesta za stariju decu, posebno devojčice

Poseban problem je nedostatak prilika za tinejdžere. Konsorcijum agencija je utvrdio da pohađanje značajno opada kod starije omladine, a devojčice su posebno pogođene zbog kulturnih i bezbednosnih prepreka. Iako postoje pojedinačni primeri uspeha — kao što je mlada studentkinja koja je uz podršku uspela da se upiše na univerzitetski program u Chittagongu — takvi slučajevi su izuzetak, ne pravilo.

Šta je potrebno

Stručnjaci i predstavnici zajednice pozivaju na hitno povećanje finansiranja, obuku nastavnika, produženje školskog dana i inkluzivnije obrazovne modele koji bi omogućili prelaz u formalni sistem ili priznavanje stečenih znanja ukoliko se ljudi vrate u Mjanmar. Dugoročno rešenje zahteva političku volju, koordinisanu međunarodnu podršku i mere koje štite decu dok se ne obezbedi bezbedan i dostojanstven povratak.

Iz postače: Obrazovanje u kampovima nije samo školski program — to je ključna zaštita i nada za budućnost jedne ugrožene generacije.