Zašto se iranska ekonomija raspada i zašto su protesti postali smrtonosni

Četiri nedelje nakon što su trgovci Velike berze u Teheranu zatvorili radnje u znak protesta zbog kolapsa ekonomije, veliki delovi Irana i dalje su pogođeni prekidom pristupa internetu dok su masovne demonstracije protiv vjerske vlasti trenutno prigušene.

Stotine hiljada ljudi koji su izašli na ulice nakon štrajka trgovaca povukli su se u domove nakon talasa privođenja i ubistava demonstranata. Vlada nije objavila zvaničan broj poginulih; američka agencija Human Rights Activists News Agency (HRANA) navodi 2.615 poginulih, dok iranske vlasti tvrde da su brojke preuveličane.

Glavni uzroci krize

Ekonomisti i analitičari saglasni su da su protesti izbijali pre svega iz ekonomske patnje: dugogodišnja korupcija, loše upravljanje, i oštre međunarodne sankcije ozbiljno su potkopale privredu. Dodatno su je pogodili klimatski i ekološki problemi — kritične nestašice vode, česti nestanci struje i ozbiljno zagađenje vazduha — kao i posledice sukoba sa Izraelom prošle godine.

„Nedavni nemiri nesumnjivo su proizašli iz ekonomske patnje,“ kaže Hassan Hakimian, emeritus profesor ekonomije na SOAS-u. „Decenije hronične korupcije i loše uprave, pojačane sankcijama, doprinele su masovnoj bedi.“

Ekonomski pokazatelji

Pad vrednosti riala bio je okidač: 28. decembra rial je zabeležio rekordno nisku vrednost u odnosu na dolar, a početkom januara kurs je pao do oko 1,42 miliona riala za dolar u otvorenom tržištu — dramatičan pad u kratkom roku. Bankomati su često nedostupni, međunarodne transakcije su ograničene, a Nacionalna informacijska mreža (državni intranet) delimično je isključena.

Profesor Djavad Salehi-Isfahani (Virginia Tech) procenjuje da je, ukoliko je prekid interneta i poslovanja trajao oko mesec dana, iranska ekonomija radila otprilike na polovini kapaciteta, što bi na godišnjem nivou moglo značiti gubitak između ~20 i ~90 milijardi USD, zavisno od kursa i metodologije.

MMF je procenio rast Irana na samo oko 0,6% godišnje pre eskalacije, dok je kupovna moć domaćinstava pala za više od 90% u poslednjih osam godina. Prema podacima za 2025. iz Kpler-a, Kina je preuzela više od 80% iranske izvozne nafte; velik deo izvoza obavlja se preko tzv. „sjenke flote“ kako bi se zaobišle sankcije.

Sankcije i međunarodni kontekst

Iran je među najstrože sankcionisanim državama u svetu. Sankcije se nižu od 1979. godine, kroz restrikcije SAD, UN i EU, sa ključnim prekretnicama kao što su zamrzavanje imovine 1979., paket mera sredinom 1990-ih, rezolucije UN 2006. i povlačenje SAD iz JCPOA 2018. Posledice su zamrznuti prihodi od nafte, ograničen pristup međunarodnim bankarskim sistemima i zamrzavanje sredstava u inostranstvu.

Posledice za obične ljude i politička perspektiva

Visoka inflacija, nedostatak deviza i rast cena hrane ozbiljno su ugrozili svakodnevni život. Prema ekonomisti Naderu Habibiju, panika oko deviznog kursa podstiče traženje čvrstih valuta (dolara, zlata), što dodatno ubrzava devalvaciju riala. Nezaposlenost mladih približno je jedna od pet osoba, što stvara dugoročnu društvenu tenziju.

Stručnjaci ističu da ni represivni odgovor vlasti ni spoljašnja vojna intervencija verovatno neće rešiti strukturne probleme koji su doveli do krize. Ukratko: kratkoročne mere mogu ugušiti proteste, ali ne uklanjaju uzroke — sankcije, loše upravljanje i ekonomske disfunkcije ostaju.

Šta dalje?

Perspektiva oporavka zavisi od više faktora: popuštanja međunarodnih sankcija, reformi u upravljanju ekonomijom, stabilizacije deviznog tržišta i smanjenja političke tenzije. Bez takvih promena, oporavak će biti spor i teško ostvariv.

Izvori: Al Jazeera, HRANA, izjave ekonomista (SOAS, Virginia Tech, nezavisni iransko-američki stručnjaci), podaci Kpler i MMF.