Napetosti Sirija–Liban: Procureli snimci i navodne mreže bivših Assadovih oficira u Libanu

BEJRUT — Liban i Sirija pokušavaju da prevaziđu decenije međusobnog nepovjerenja nakon svrgavanja Bashar al-Assadovog režima u decembru 2024, ali najnoviji izveštaji o aktivnostima bivših režimskih oficira koji se navodno kriju u Libanu dodatno komplikuju taj proces.

Procureli audio snimci koje je objavila Al Jazeera navodno sadrže razgovore bivših lojalista Assada, uključujući visoke vojne zvaničnike, o mogućem regrupisanju, pribavljanju sredstava i oružja, te čak o koordinaciji sa Izraelom radi potkopavanja stabilnosti nove vlasti u Siriji pod predsednikom Ahmadom Sharaaom.

Šta pokazuju snimci

Snimci, čiji je autentičnost teško nezavisno potvrditi, ukazuju na planove da se u obalnim regionima Sirije iskoriste preostale snage bivšeg režima — posebno u oblastima sa većinskim alavitima — kako bi se povratio uticaj. Najzabrinjavajuća tvrdnja u izveštajima je da je navodno formirana operativna komandna ćelija u Libanu pod vođstvom Suhaila al‑Hassana, nekadašnjeg komandanta specijalnih snaga koji je sankcionisan zbog kršenja ljudskih prava.

Reakcija libanskih vlasti

U odgovoru na objavljene snimke, Libanska vojska, Vojna obaveštajna služba i druge bezbednosne agencije sproveli su racije u severnim i istočnim oblastima zemlje, uključujući pretrese kampova za sirijske izbeglice, sela sa alavitskim stanovništvom i kamp koji je podigao Hezbollah u mestu Hermel.

Izvor iz Libanske vojske izjavio je za UPI: "Oficiri nisu pronađeni u kampovima. Nismo naišli na dokaze o takvoj zaveri."

Prema objavljenim izvorima, uhapšeni su pojedinci osumnjičeni za ilegalan ulazak ili posedovanje oružja i droga, ali tačan broj privedenih nije saopšten. Predsednik Joseph Aoun je umanjio značaj navoda, istakavši da su racije pokazale da nema dokaza o organizovanim planovima unutar kampova, uz naglasak na koordinaciju između Bejruta i Damaska.

Stav eksperata i pravni izazovi

Stručnjaci upozoravaju da je situacija visoko osetljiva: dok bi Liban trebalo da nadzire i, po potrebi, privodi bivše zvaničnike ako postoje dokazi o krivičnim delima, automatsko izručivanje bez sigurnih dokaza predstavlja pravni i politički rizik. David Wood iz International Crisis Group savetuje oprez—nadgledanje i hapšenja uz jasne dokaze, ali ne i brzo izručivanje Damasku zbog mogućnosti arbitraže i optužbi za nepravilnosti.

Hisham Jaber, bivši libanski general, ocenjuje da je tačan broj sirijskih oficira u Libanu nepoznat, i da postoje finansijska sredstva koja bi potencijalno mogla omogućiti regrutovanje među izbeglicama koje su podržavale Assadov režim. Ipak, po njegovim rečima, oficiri su pod prismotrom libanskih bezbednosnih službi.

Uloga Hezbollaha i širi regionalni kontekst

Navodi da Hezbollah pruža zaštitu pojedinim sirijskim oficirima dodatno komplikiju odnose. Iako je Hezbollah bio saveznik bivšeg režima u Siriji, analitičari smatraju da i on ima ograničenja u mogućnostima trajne zaštite ili podrške otvorenim vojno‑političkim operacijama sa teritorije Libana.

Uz to, i dalje nerazrešena pitanja — status sirijskih zatvorenika u Libanu, povratak izbeglica (samo oko 0,5 miliona od 1,5 miliona se navodno vratilo) i demarkacija zajedničke granice — ostaju ključni za stabilizaciju bilateralnih odnosa. Sudbina Hezbollaha i iranski uticaj u Libanu dodatno određuju regionalnu dinamiku.

Zaključak

Procureli snimci su pojačali sumnje i podigli bezbednosne reakcije, ali dokazane veze i konkretni dokazi o organizovanim planovima nisu javno potvrđeni. Ključno je da Liban balansira između obaveze da ne dozvoli da njegova teritorija bude platforma za destabilizaciju suseda i pravne odgovornosti da ne izručuje osumnjičene bez čvrstih dokaza. Dalji razvoj događaja zavisiće od rezultata unutrašnjih istraga, regionalne politike i uloge ključnih aktera poput Hezbollaha i Irana.