Mars nosi jasne tragove da je nekada bio prekriven rekama, jezerima i velikim okeanima. Analiza snimaka sa tri satelita otkrila je delta-slične naslage u Coprates Chasma (Valles Marineris) koje ukazuju na ušća reka u stajaću vodu.
Formacije su nađene na 3.650–3.750 m ispod martovske referentne površine, što sugeriše more veličine približno Arktičkog okeana, datirano na oko 3 milijarde godina. Nove obale su obećavajuća mesta za potragu za tragovima drevnog života.
Mars obiluje dokazima da je nekada bio prekriven jezerima, rekama i velikim okeanima. Nova analiza satelitskih snimaka otkriva delte i obalne formacije koje sugerišu postojanje širokog mora tokom najvlažnijeg perioda u poznatoj martovskoj istoriji.
Tim naučnika iz Italije i Švajcarske analizirao je podatke sa tri satelita i fokusirao se na kanjon Coprates Chasma, deo ogromnog sistema Valles Marineris — najveće mreže kanjona u Sunčevom sistemu. Na satelitskim snimcima uočene su lepezaste, delta-slične naslage koje su po obliku vrlo slične deltoidnim formacijama nastalim kada reke ulivaju u stojatu vodenu površinu na Zemlji.
Fritz Schlunegger, geomorfolog sa Univerziteta u Bernu: „Delta strukture razvijaju se tamo gde se reke ulivaju u okeane, što potvrđuju brojni primeri na Zemlji. Strukture koje smo identifikovali jasno predstavljaju ušće reke u more.“
Sve delta-slične formacije nađene su na nadmorskim visinama između 3.650 i 3.750 metara ispod martovske referentne površine (areoid). To ih smešta otprilike 1.000 metara iznad najdublje tačke u Valles Marineris i ukazuje da bi nekadašnje more moglo da pokriva površinu približno jednaku Arktičkom okeanu na Zemlji.
Ignatius Argadestya, geolog sa Univerziteta u Bernu: „Prikupili smo dokaze za najdublji i najprostraniji bivši okean na Marsu do sada — okean koji se prostirao preko severne hemisfere planete.“
Istraživači procenjuju da su ove naslage taložene pre oko 3 milijarde godina, što označava period sa najvećom dostupnošću površinske vode na Marsu prema trenutnim podacima. Ovo datiranje je nekoliko stotina miliona godina mlađe od ranijih procena postojanja martovskog okeana, što menja vremenski okvir za nastanak vodenih okruženja na toj planeti.
Da li se sva ta voda isparila u svemir ili se povukla u podzemlje još nije potpuno razjašnjeno. Ipak, rastući broj dokaza ukazuje na to da je Mars imao bujniju i potencijalno pogodniju klimu za život u dalekoj prošlosti. Pošto je život na Zemlji nastao relativno brzo nakon povoljnih uslova, moguće je da je i Mars u tom kratkom vremenu bio domaćin ranih mikroorganizama.
Autori ističu da bi ove novoidentifikovane obale mogle predstavljati najperspektivnija mesta za potragu za fosilnim tragovima drevnog života. Rad je objavljen u časopisu npj Space Exploration.
Pomozite nam da budemo bolji.
