Prošlogodišnja deklasifikacija dokumenata koje je objavio Javier Milei otkriva da su argentinske istrage o nacističkim begunцima, uključujući Martina Bormanna, bile fragmentirane i često vođene senzacionalizmom iz medija. Bormann, Hitlerov lični sekretar, nestao je u maju 1945. i decenijama se smatralo da je pobegao u Južnu Ameriku. Argentinske provere bile su slabo koordinisane, a slučajevi pogrešnih identifikacija — poput Waltera Flegela — ilustruju sistemske propuste. Ostaci pronađeni u Berlinu 1972. i kasnija DNK ispitivanja potvrdili su Bormannovu smrt.
Deklasifikovani dosijei otkrivaju: Kako je Argentina promašila potragu za Hitlerovim saradnikom Martinom Bormannom
Hitler with Martin Bormann, right, and Foreign Minister Joachim von Ribbentrop in August 1943.(Getty Images)
Prošlogodišnja deklasifikacija dosijea koje je objavio argentinski predsednik Javier Milei otkriva da su pokušaji Argentine da pronađe nacističke begunce — među kojima je bio i Martin Bormann — bili fragmentirani, često vođeni senzacionalističkim izveštajima i slabom koordinacijom državnih službi.
Ko je bio Martin Bormann?
Martin Bormann bio je jedan od najmoćnijih, ali relativno nedovoljno prepoznatih članova nacističkog režima. Kao Hitlerov lični sekretar i šef kancelarije Nacističke partije (Parteikanzlei), kontrolisao je protok dokumenata, pristup Hitleru i uticao na ključne odluke režima. Podržavao je ekstremno antisemitističke mere i bio je jedan od arhitekata procesa arijanizacije. Nestao je tokom pada Berlina u maju 1945. i na Nirnberškom procesu osuđen je na smrt u odsustvu.
Kako su izgledale argentinske istrage?
Dosijei pokazuju da su argentinske bezbednosne i pravosudne institucije uglavnom reagovale na navode iz štampe umesto da vode samostalne, sistematske istrage. Mnogi tragovi poticali su iz senzacionalističkih novinskih članaka, lokalnih emigrantskih listova i međunarodnih medija — često bez pouzdanih, proverljivih podataka.
Među organima koji su učestvovali bili su Ministarstvo pravde, obaveštajne službe, granične i carinske instance, federalna policija i lokalne vlasti. Međutim, komunikacija između tih tela bila je često spora i nepovezana, pa su se paralelne i nedosledne provere sprovodile više puta, umesto jedinstvene istrage.
Image on left shows Berlin devastated at the end of the Second World War. Image on right shows German Nazi Party leader Martin Bormann, one of Hitler's closest advisors. He disappeared at the end of the war.
Pogrešni tragovi i slučaj Waltera Wilhelma Flegela
Jedan od centralnih — i na kraju pogrešnih — tragova pojavio se 1955. godine kada su službe počele da prate osobe za koje se sumnjalo da su nemci bez dokumenata. U tom kontekstu identifikovan je Walter Wilhelm Flegel, koji je preko Čilea doputovao u Argentinu, imao je oštećenu ruku usled nesreće i ranije se suočavao sa optužbama za napad i krađu. Uprkos razlika u izgledu, godinama provedenim u zemlji, nedostatku obrazovanja i neusklađenim otiscima prstiju, Flegel je nekoliko dana bio zadržan pre nego što je oslobođen.
Dosijei takođe beleže da su se ozbiljno uzimali navodi o mogućem skrivalištu Bormanna u prašumama Perua, Kolumbije i Brazila, pa čak i slučaj privođenja starijeg Nemca u Kolumbiji 1972. — koji je kasnije oslobođen nakon provere, uz izričitu sumnju lovca na naciste Simona Wiesenthala.
Međunarodni kontekst i zaključak
Otmica Adolfa Eichmanna od strane izraelskog Mossada u Argentini snažno je uticala na diplomatsku percepciju i učinila lokalne vlasti osetljivijim na međunarodni pritisak. To je dodatno oblikovalo potragu za Bormannom, često motivisanu željom da se izbegne nova diplomatska sramota.
Na kraju, ljudski ostaci pronađeni u Berlinu 1972. povezani su sa Bormannom kroz zubne i kraniološke zapise, a kasnija DNK ispitivanja 1990‑ih dodatno su potvrdila identitet. Time je argentinska, delimično haotična potera za Bormannom konačno dobila epilog — potvrdu da se nije radilo o skrivenom životu u Južnoj Americi, već o smrtnom ishodu tokom pada Berlina.
Važnost izvoda: Dosijei osvetljavaju kako glasine, medijska senzacija, administrativna rasparčanost i hladnoratovska politika mogu da naruše efikasnost istraga za ratnim zločincima, dok istovremeno podsećaju na istorijsku odgovornost i potrebe za temeljnom arhivskom obradom dokumenata.
Pomozite nam da budemo bolji.
