Članak objašnjava pojam „human fracking“, koji je uveo D. Graham Burnett kako bi opisao agresivnu praksu tehnoloških kompanija da izvlače i prodaju ljudsku pažnju. Mehanizmi poput infinite scrolla, personalizovanih algoritama i AI-četbotova produžavaju angažman korisnika i doprinose mentalnim problemima, naročito kod dece. Rešenja zahtevaju regulaciju, dizajn orijentisan na dobrobit korisnika, digitalnu pismenost i širi društveni odgovor.
„Human Fracking“ — Kako tehnološki giganti eksploatišu našu pažnju
Getty Images / halbergman
Društvene mreže i aplikacije projektovane su da što duže zadrže našu pažnju. Algoritmi prate naše ponašanje i prilagođavaju sadržaj tačno onome što nas zanima, dok telefoni postaju sve sofisticovaniji kanali za plasiranje oglasa. Sa pojavom AI-četbotova koji mogu glumiti prijatelja, terapeuta ili stručnjaka, mogućnost produženog angažmana korisnika postaje još intenzivnija.
Istoričar D. Graham Burnett i saradnici nazivaju ovu strategiju „human fracking“ — metaforu koja upoređuje prakse tehnoloških kompanija sa hidrauličkim frakturisanjem: agresivnim, invazivnim i usmerenim ka izvlačenju vrednosti iz nečega što je ranije smatrano intimnim i ličnim.
„Baš kao što naftni frakeri ubrizgavaju tečnosti pod visokim pritiskom da izvuku malo vrednog crnog zlata na površinu, human frakeri ubrizgavaju visokopritisne, visokovolumenske deterdžente u naša lica (u obliku beskrajnih nizova zavisničkog sadržaja i maksimalno ometajućeg korisničkog materijala), da bi izvukli kašu ljudske pažnje na površinu, gde je mogu sakupljati i prodavati.“
Kako to funkcioniše
Glavni mehanizmi human frackinga uključuju personalizovane preporuke, „infinite scroll“, push notifikacije, optimizaciju feeda za maksimalan angažman i sve šire korišćenje AI-generisanog sadržaja. Dizajn bez prirodnih tačaka zaustavljanja (kao što je infinite scroll) i alati koji nagrađuju stalnu interakciju podstiču produženo korišćenje aplikacija.
Posledice po zdravlje i društvo
Brojna istraživanja povezuju intenzivnu upotrebu društvenih mreža sa problemima mentalnog zdravlja, uključujući anksioznost, depresiju i poremećaje pažnje. Posebnu zabrinutost izaziva uticaj na decu i adolescente — studije pokazuju vezu između vremena provedenog na ovim platformama i porasta simptoma sličnih ADHD-u. Brza pojava AI-generisanog „slopa" dodatno komplikuje situaciju jer omogućava masovnu proizvodnju zavisničkog sadržaja.
Mogući odgovori i strategije otpora
Burnett podseća da novi oblici eksploatacije stvaraju i nove oblike otpora. Moguće reakcije uključuju regulativu usmerenu na dizajn proizvoda (npr. ograničenja za infinite scroll ili transparentnost algoritama), veće zahteve za privatnost i kontrolu podataka, razvoj etičkih smernica za AI, promociju digitalne pismenosti i podršku za alternative koje poštuju korisničko vreme i dobrobit.
Promena zahteva kombinaciju javne svesti, političkih pritisaka, tehnoloških standarda i odgovornog korporativnog ponašanja — slično kao što je potreban širok kulturni pomak da se oblikuje politika zaštite životne sredine. Ako uspemo da tu temu politički i društveno institucionalizujemo, termin „human fracking" može postati okidač za efikasnije mere zaštite javnog zdravlja i pažnje.
Zaključak: Borba protiv eksploatacije pažnje nije samo tehnološko pitanje — to je društveni i politički izazov koji traži koordinisanu reakciju građana, stručnjaka i zakonodavaca.
Pomozite nam da budemo bolji.
