168 Hemikalija U Hrani Mogu Oštetiti Creva I Uticati Na Plodnost, Pokazuje Studija

Istraživanje Univerziteta Cambridge otkrilo je da najmanje 168 od preko 1.000 testiranih hemikalija mogu ozbiljno da naruše mikroorganizme važ­ne za zdravlje creva. Nalazi podižu zabrinutost jer među štetnim supstancama ima i sredstava koja su ranije smatrana bezopasnim za ljudske mikroorganizme.

Kako je studija sprovedena

Istraživači su u laboratorijskim uslovima ispitali interakcije više od 1.000 hemikalija sa 22 ključna mikroba koji učestvuju u varenju i održavanju crevnog ekosistema. Identifikovali su 168 supstanci koje su imale značajan negativan uticaj na rast ili funkciju ovih mikroba.

„Otkrili smo da mnoge hemikalije projektovane da deluju samo na jedan tip cilja, na primer insekte ili gljivice, takođe utiču na bakterije creva“, rekao je Indra Roux, prva autorka studije, u tekstu objavljenom na sajtu Univerziteta Cambridge. „Bili smo iznenađeni što su neke od tih hemikalija imale tako snažne efekte.“

Autori napominju da su među supstancama sa snažnim efektima i fungicidi te industrijske hemikalije koje se koriste, na primer, u gašenju požara ili proizvodnji plastike — grupe koje su ranije često smatrane neaktivnim prema mikroorganizmima.

Šta ovo znači za zdravlje

Crevni mikrobiom utiče ne samo na varenje, već i na imunitet, metabolizam i mentalno zdravlje. Poremećaji u sastavu mikroba povezani su sa hroničnim bolestima poput gojaznosti i dijabetesa, navodi University of Maryland Center for Excellence in Microbiome Sciences.

Kembridž tim je svoje eksperimentalne podatke iskoristio i za obuku modela mašinskog učenja koji može da predviđa kako nove hemijske supstance mogu da utiču na intestinalno zdravlje — korak koji može pomoći u proceni rizika pre široke primene novih spojeva.

Uticaj pesticida na plodnost

U zasebnoj analizi, istraživači sa George Mason University pregledali su 21 eksperimentalnu studiju sprovedenu tokom poslednjih 20 godina i zaključili da izloženost neonicotinoidima — široko korišćenoj grupi insekticida — u životinjskim modelima može loše da utiče na mušku reproduktivnu funkciju. Autori ističu mogućnost smanjenja kvaliteta spermatozoida, hormonskih poremećaja i oštećenja testikularnog tkiva, te pozivaju na dodatna istraživanja kako bi se ove povezanosti potvrdile kod ljudi.

Praktični saveti za smanjenje izloženosti

Efikasnost pranja i guljenja zavisi od vrste namirnice, tipa pesticida i načina primene. Prema podacima National Institutes of Health, pranje voća i povrća običnom vodom može smanjiti unos ostataka pesticida u proseku za oko 76%. Guljenje kore može ukloniti dodatne ostatke koji su prodreli ispod površine — procenat varira, ali neke procene govore o približno 44% smanjenja takvih ostataka.

Međutim, guljenje takođe uklanja deo vitamina i vlakana, pa se preporučuje uravnotečen pristup: temeljno pranje, guljenje posebno za vrste sa tankom ili poroznom korom (jabuke, kruške, krastavci, tikvice), raznovrsna ishrana i praćenje preporuka lokalnih agencija za bezbednost hrane. Organska hrana može imati niže ostatke nekih pesticida, ali nije uvek potpuno bez hemikalija.

Zaključak i preporuke

Studija iz Cambridgea ukazuje na širok spektar hemikalija koje mogu da utiču na crevni mikrobiom i podstiče dalja istraživanja i regulatorne procene rizika. Dok nauka nastavlja da proverava dugoročne posledice, potrošači mogu smanjiti izloženost prostim merama kao što su pranje i, kada je potrebno, guljenje namirnica.

Izvori: Univerzitet Cambridge, Nature Microbiology (novembar), George Mason University, Environmental Research, University of Maryland Center for Excellence in Microbiome Sciences, National Institutes of Health.