Sažetak: Fosil rodu Prototaxites, visok oko 26 ft (≈8 m), pronađen u Škotskoj pripada zasebnoj, sada izumrloj eukariotskoj liniji i nije ni biljka ni gljiva. Analize molekularne hemije i anatomije uzoraka iz nalazišta Rhynie chert sugerišu značajne hemijske i strukturne razlike u odnosu na savremene gljive. Istraživanje, objavljeno u Science Advances, pokazuje da je Prototaxites predstavljao nezavistan evolucioni put u razvoju velikih kopnenih organizama.
Prototaxites: Otkriven izumrli „džin“ visok oko 8 m — nije ni biljka ni gljiva
The Prototaxites fossil, which is about 407 million years old, was found near the village of Rhynie in Aberdeenshire - Matt Humpage
Fosil star oko 370 miliona godina pronađen u Škotskoj pripisan je rodu Prototaxites — organizmu koji je prema procenama dosezao i do 26 ft (oko 8 m) visine. Novi rezultati istraživanja Univerziteta u Edinburgu i National Museums Scotland jasno pokazuju da ovaj organizam nije ni biljka ni gljiva, već predstavlja zaseban, sada izumrli eukariotski ogranak života.
Izgled i ranija tumačenja. Rod Prototaxites imao je oblik masivnog, drvenastog stuba bez lišća, pa su prvi posmatrači u 19. veku pretpostavili da je reč o ostacima konifera ili velikih biljaka. Fosili su prvi put skupljeni 1843. godine, a J. W. Dawson ih je pre oko 180 godina povezao s delimično istrulim divovskim koniferima.
Šta je novo istraživanje pokazalo? Tim istraživača analizirao je molekularni i anatomski sastav uzoraka iz nalazišta Rhynie chert (sediment star oko 407 miliona godina, u blizini Rhynie u oblasti Aberdeenshire). Kombinovana hemijska i strukturna analiza pokazala je da uzorci nemaju karakteristike savremenih gljiva niti biljaka: nisu verovatno fotosintetski organizam, nisu tipični lišaj (simbioza gljive i alge), a nisu ni poduprti širokom mrežom micelijuma koja bi bila potrebna da gljiva takvih dimenzija dobije dovoljno organskog ugljenika.
Researchers Sandy Hetherington (L), Corentin Loron (C) and Laura Cooper (R) with sample fossils of the species Prototaxites. - Neil Hanna/PA
Sandy Hetherington, glavna koautorka i istraživačica pri National Museums Scotland, izjavila je: "To su oblici života, ali ne kakve danas poznajemo — pokazuju anatomske i hemijske osobine koje se razlikuju od gljiva i biljaka, te pripadaju potpuno izumrlom evolucionom ogranku života."
Nova analiza zaključuje da su primerci hemijski i strukturno različiti od savremenih gljiva i da ih je najprikladnije svrstavati u zaseban, izumrli eukariotski rod. Kako je rekla Laura Cooper, koautorka studije i doktorandica na University of Edinburgh: "Kombinovana analiza hemije i anatomije pokazuje da Prototaxites ne može biti svrstano među gljive. Prethodna isključenja drugih velikih organizama vode nas do zaključka da je reč o posebnoj izumrloj liniji kompleksnog života."
Prototaxites datira iz perioda od kasnog silura do kasnog devona (otprilike 420–370 miliona godina pre sada). U tom ključnom vremenu, kopno je bilo u brzom ekološkom preobražaju — biljke i životinje počinju da osvajaju kopno. Prototaxites je verovatno bio prvi "džin" kopnenih ekosistema, znatno veći od većine savremenih biljaka i životinja tog doba, te predstavlja nezavistan evolucioni „eksperiment“ u građenju velikih, kompleksnih organizama.
Rad je objavljen u časopisu Science Advances i predstavlja značajan podsticaj daljim istraživanjima rane evolucije kopnenih ekosistema.
Pomozite nam da budemo bolji.
